Вучић у Хрватској

Да Александар Вучић није заменио радикалски за напредњачки „политички дрес” тешко да би се шетао по српским селима задарског залеђа, све и кад би хтео. Власник патентних права за „геополитичку мантру” Карлобаг–Огулин–Карловац–Вировитица, тренутно хашки притвореник, тешко да би му то дозволио.

Шешељев захтев да се на ову замишљену географску линију распореде јединице ЈНА – са образложењем да је све што је источно од те границе српско – никад није постао реалност. Али зато је војводин неостварени сан о „великој Србији” одавно постао вододелница на политичкој сцени Србије, али и камен о врату у односима између Србије и Хрватске.

Вучић се пре месец и по дана оградио од политике која заговара такозвану велику Србију, а одласком у Хрватску опонентима из Српске радикалне странке показује да промена курса за који се определила његова нова странка доноси нове могућности не само у односу на Србе у другим земљама региона, него и у односу на саме суседне земље са којима Србија још има спорове.

Да ли је Вучићева посета Србима у Хрватској историјска као што неки тврде? Пре би се рекло да је реч о промишљеном, али и политички храбром потезу од којег ће користи имати и напредњаци, али посредно и држава Србија. Јер, из Београда је у сваком случају послат сигнал да су баштиници Шешељеве идеологије потпуно маргинализовани.

Занимљиво је да се у време када се Вучић шетао по Книнској крајини у српској престоници разговарало на тему „Србија и Хрватска – могућност добросуседских односа”. Закључак ове јавне дебате може се сажети у једној реченици. Односи Србије и Хрватске имају велики утицај на стабилност у региону. Да би они били добри важна је „зрелост политичких елита”.

Иако није учествовао у поменутој трибини, Вучић се у Хрватској понашао као политичар који добро разуме реалност у региону. Његова порука тамошњим Србима не би могла да засмета чак ни либерално оријентисаним политичким групацијама. „Нисам дошао овде да провоцирам, да узбуђујем народ или да досољавам неке старе ране. Дошао сам да се извиним онима на које је Србија заборавила, да видим како живе и да их питам да ли им се и како може помоћи”, рекао је Вучић.

Чињеница да су наше политичке странке заборавиле српске повратнике у Хрватској и да се о њиховим проблемима говори само о годишњицама „Бљеска” и „Олује” није баш за похвалу. У тај део Хрватске од српских званичника навраћали су још само министри вера када их епископ далматински Фотије позове у манастир Крку на славу. Вучић је то, чини се, веома добро разумео и искористио.