„Гола Маја” у Галерији Коларца

Уметница Вида Станисавац представиће се вечерас у 19 часова у Ликовној галерији Коларчеве задужбине изложбом „Гола Маја”.

О поставци која ће бити отворена до 15. марта др Нина Живанчевић пише:

„Изложба ’Гола Маја’ наше вајарке Виде Станисавац представља самоослободилачки мотив купања и чишћења младе жене, мотив који се провлачи кроз неколицину медија. Централно дело поставке представља инсталација ’Гола Маја’, која се састоји од гипсане скулптуре-рељефа који представља класично вајану драперију. Преко ове драперије прелази видео-пројекција у трајању од 13 минута, која евоцира процес туширања субјекта у симболици једноставног купатила. Поетичност визије ауторке Станисавац донекле објашњава древна уметничка процедура која назире облик и акцију субјекта иза вела. Најпосле, можда је ово одиста шпански проседе, као и наслов инсталације ’Нага Маја’, међутим, оно што одиста заводи гледаоца-учесника у Гојиној, али и у Видиној причи је чин спирања догме или стида, код Гоје постигнут директним и непокорним погледом младе жене упућеним сликару, а код Виде Станисавац чин побуне постигнут је купањем тела индивидуалног или колективног сећања.”

Она истиче да је овај ауторкин рад награђен прошле године на изложби УЛУС-а „Скулптура 23” и додаје:

„У програму који рад прати налазе се и велике колажне фотографије као и неколико скулптура женског акта. Важно је истаћи да је њен иницијални рад био замишљен у форми просторне видео-инсталације, а фотографије служе као записи процеса вајања, пројектовања и кадрирања. Скулптура коју имамо прилике да посматрамо је прва у серији извајаних скулптура које је Вида Станисавац започела: она представља залеђене моменте призора који су приказани на видеу, у оквиру његове анаморфне пројекције.”

Вида Станисавац (1981) дипломирала је вајарство 2008. године на Факултету ликовних уметности у Београду и докторирала је на Вајарском одсеку 2018. године са темом „Лепа ли си, Стојановић Олга! Портрет односа мајке и кћерке – скулптуре, графике, фотографије”. Излагала је на више самосталних и колективних изложби у земљи и иностранству. Бави се скулптуром, инсталацијом, фотографијом и дигиталном графиком. Ауторка је једне скулптуре у јавном простору. Добитница је две студентске и две професионалне награде: Награда организационог одбора изложбе „Вајари Србије – летњи салон скулптуре” (2019), Награда стручног жирија изложбе вајара и вајарки Србије, „Скулптура 23” (2023). Од 2012. до 2024. радила је као предавач на Државном универзитету у Новом Пазару. Чланица је УЛУС-а од 2010. године. Ово је њена десета самостална изложба.