Дуговечност театра мистичног Баната

Народно позориште „Стерија” обележило је протеклих дана осам деценија од када је изведена прва премијера после институционализовања театра у Вршцу, граду у којем је рођен отац српске драме Јован Стерија Поповић (Вршац, 1806 – Вршац, 1856). Пригодни програм протекао је у знаку театролога Радомира Путника и праизведбе његове драме „Ноћ у Келтијевој кући“ у режији Предрага Стојменовића. Документаристичка изложба плаката значајних догађаја из прошлости позоришта „Стерија”, ауторки Бојане Иванов Ђорђевић и Софије Лучић, допринела је слављеничкој атмосфери. 
Путникова драма „Ноћ у Келтијевој кући” догађа се у банатској равници, а аутор се поиграва са мистичним мотивима локалне митологије у којој се појављује чак и најпознатија тровачица са ових простора, чувена баба Анујка коју тумачи Моника Болдовина Бугле. Редитељ успешно дочарава мистериозност само наизглед питоме равнице у којој главни ликови Власта и Вука Симић (играју их Милош Ђурпвић и Јована Андрејевић Грујић), траже викендицу довољно близу и довољно далеко од Београда. Сплетом необичних околности они доспевају у кућу екстравагантног Феликса Келтића и његовог немог слуге које тумаче Срђан Радивојевић и Фуад Табучић... 
Позоришни живот у Вршцу траје више од два века. Године 1761. подигнут је Велики српски магистрат и више од века служио је као стална позоришна зграда. Прве представе у Вршцу извеле су позоришне дружине из Темишвара десетак година касније. Прва аматерска позоришна представа у Вршцу на српском језику изведена је 1793. Приредили су је ђаци Граматикалне гимназије са својим професором Михајлом Крекићем. Чиниле су је три комедије: „О Ироду”, „О богатом човеку” и „О злом оцу и рђавом сину”. 
Велика сала за балове и позоришне представе изграђена је 1896. године у склопу хотела „Александровић”, касније „Гликман”, па „Србија”. У тој сали смештено је позориште „Стерија”. Министарство просвете 1920. године на чијем челу се у то време налазио Бранислав Нушић, доноси одлуку да се у Банату у Вршцу оснује професионално позориште...
Име Јована Стерије Поповића (Стерија на грчком језику значи звезда) осветлило је варош у којој је рођен у породици трговца грчког порекла Стерија Поповића, претходно познатог и као Стерио Папаз и Вршчанке Јулијане Недељковић. Као седмогодишњак Стерија је памтио време које је Први српски устанак у Србији претворило у катастрофу. Стеријина сећања на детињство вежу се и за сцене српских избеглица које је у Вршцу виђао. Како наводи у својој аутобиографској скици, родио је „од природе слабог телесног састава и управо болешљив”. Са атрофираном левом руком, био је по страни многих дечјих игара које су захтевале већу снагу. 
Нежна према свом првенцу из другог брака, мајка Јулијана убрзо увиђа да Стерију више занимају другачије игре, толико различите од дечјих. Зато му подстиче вољу за читањем, а културну традицију нашег 18. века Стерија учи од ње. Мајка Јована Стерије Поповића била је ретко комуникативна жена, а њена кућа на пијаци била је стециште многих жена и Горње и Доње Вароши. Податак говори да је родила чак 11 деце, а Стерија, син првенац из другог брака, рођен је као њено пето дете којем је удовољавала у  његовој непресушној потреби за образовањем. Отац је имао сасвим другачије планове за свога сина. Желео је да од њега направи доброг трговца. 
Изненадна смрт његове мајке доприноси да млади Стерија прерано сазри. Ту се и завршава његово школовање у Вршцу и 1824. одлази у Темишвар, док претходно, четврти разред гимназије завршава у Сремским Карловцима. 
Школовао се и у Пешти, али и словачком Кежмароку.
Стеријин културно-просветни рад је немерљив. Уз оснивање Друштва србске словесности као врховне културне установе, о његовом доприносу у развоју просвете у обновљеној Србији говори и закон о школској настави, где је сам састављао концепте свих уредби, па и додатних аката. Покренуо је иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке, учествовао је у организовању првог београдског театра... 
Стерија се марљиво старао о очувању споменика историје и културе, што у његово време није било нимало лако. Позориште „Стерија” у Вршцу основано је да сачува бар део наслеђа овог српског просветитеља и драмског писца његовог мистичног Баната.