Шта ће бити ако Маск искључи „Старлинк”

После скандала у Белој кући, САД су привремено обуставиле војну помоћ Украјини, али сада у Украјини и међу њеним савезницима расте забринутост да ће Илон Маск угасити „Старлинк“ и прекинути приступ његовим сателитима.

Русија већ трећу годину систематки уништава украјинску инфраструктуру, укључујући мрежу за електричну енергију и интернет.

Спас је дошао из свемира: одмах након првих руских напада, у марту 2022, тадашњи потпредседник украјинске владе Михаило Федоров замолио је Илона Маска путем Твитера да откључа своје сателите „старлинк“ за Украјину. А Маск је брзо одговорио путем Твитера: „Старлинк је активан, додатни пријемни системи су на путу.“

Од тада услуга сателитског интернета коју пружа Маскова компанија СпејсИкс постала је централни стуб одбрамбених напора Украјине. „Старлинк“ се првенствено користи за украјинске беспилотне летелице, али и интернет-апликације за комуникацију, идентификацију и проналажење циљева.

Међутим, украјинско поверење у милијардера Маска дубоко је пољуљано већ у септембру 2022. године током првог украјинског напада беспилотним летелицама против руске црноморске флоте на Криму. Радио-контакт са свим беспилотним летелицама изненада је прекинут. Оне су се срушиле, напад није успео.

Годину дана касније показало се да је Илон Маск лично наредио инжењерима „Старлинка“ да угасе систем.

Пружање услуга Старлинка за Украјину договрено је дакле преко приватне друштвене мреже, без икакве јавне расправе и без икакве контроле парламента, преноси Дојче веле.

Од поновног избора Доналда Трампа, његов човек од поверења Маск има врло широка овлашћења, а притом није подложан директној контроли парламента. То шта ће да уради са Старлинком је његова приватна одлука.

Није искључено да ће у једном тренутку и да прода пројекат Старлинк ономе ко понуди највише.

Пре скандала у Белој кући, Маск је назвао лажима извештаје медија о могућем гашењу Старлинка.

Украјина и њени савезници грозничаво траже војно одрживе алтернативе, али за сада сателитски комуникациони системи које пружају Шведска или Немачка не могу да попуне празнину коју би створило гашење Старлинка.

Економски разлози би такође могли да играју улогу за бизнисмена Маска. Он је много уложио у мрежу Старлинк и не жели да плаши оне који би у будућности били за њу заинтересовани.

Тренутно око четири милиона људи користи Старлинк и доступан је у Северној и Јужној Америци, Европи, деловима подсахарске и јужне Африке, неким азијским земљама, као и у Аустралији и на Новом Зеланду.

То је вероватно и зато што је Старлинков сателитски интернет веома скуп: сам пријемник кошта око 400 евра, а месечна накнада за коришћење је 40 до 80 америчких долара, у зависности од региона.

Старлинкови главни купци, попут Пољске, Италије, Индонезије или Гренланда, сада постају све више сумњичави у поузданост система, ако он зависи искључиво од дискреције његовог власника.

Старлинк ствара приступ интернету преносом података путем светла – попут оптичког кабла, само што се пренос се одвија путем сателита. У ту сврху Илон Маск годинама гради сателитску мрежу у којој сателити једни другима прослеђују релевантне податке.

Маскова свемирска компанија СпејсИкс лансирала је од од 2019. укупно 7.770 старлинк-сателита у ниску Земљину орбиту. Циљ је проширити мрежу на 42.000 сателита.

За коришћење сателитских података потребан је и пријемни уређај на земљи који се понаша попут усмеривача и повезује уређаје с најближим сателитом. Пријемник аутоматски усклађује пријемну антену, сличну сателитској ТВ-антени, с доступним сателитом. Тада се успоставља интернет-веза.

Сателитски интернет је релативно једноставан за коришћење. Подаци теку континуирано и импресивно брзо. Сателити Старлинка круже око Земље на висини од 328 до 614 километара, што је знатно ниже од сателита конкурената.