Šta će biti ako Mask isključi „Starlink”

Posle skandala u Beloj kući, SAD su privremeno obustavile vojnu pomoć Ukrajini, ali sada u Ukrajini i među njenim saveznicima raste zabrinutost da će Ilon Mask ugasiti „Starlink“ i prekinuti pristup njegovim satelitima.

Rusija već treću godinu sistematki uništava ukrajinsku infrastrukturu, uključujući mrežu za električnu energiju i internet.

Spas je došao iz svemira: odmah nakon prvih ruskih napada, u martu 2022, tadašnji potpredsednik ukrajinske vlade Mihailo Fedorov zamolio je Ilona Maska putem Tvitera da otključa svoje satelite „starlink“ za Ukrajinu. A Mask je brzo odgovorio putem Tvitera: „Starlink je aktivan, dodatni prijemni sistemi su na putu.“

Od tada usluga satelitskog interneta koju pruža Maskova kompanija SpejsIks postala je centralni stub odbrambenih napora Ukrajine. „Starlink“ se prvenstveno koristi za ukrajinske bespilotne letelice, ali i internet-aplikacije za komunikaciju, identifikaciju i pronalaženje ciljeva.

Međutim, ukrajinsko poverenje u milijardera Maska duboko je poljuljano već u septembru 2022. godine tokom prvog ukrajinskog napada bespilotnim letelicama protiv ruske crnomorske flote na Krimu. Radio-kontakt sa svim bespilotnim letelicama iznenada je prekinut. One su se srušile, napad nije uspeo.

Godinu dana kasnije pokazalo se da je Ilon Mask lično naredio inženjerima „Starlinka“ da ugase sistem.

Pružanje usluga Starlinka za Ukrajinu dogovreno je dakle preko privatne društvene mreže, bez ikakve javne rasprave i bez ikakve kontrole parlamenta, prenosi Dojče vele.

Od ponovnog izbora Donalda Trampa, njegov čovek od poverenja Mask ima vrlo široka ovlašćenja, a pritom nije podložan direktnoj kontroli parlamenta. To šta će da uradi sa Starlinkom je njegova privatna odluka.

Nije isključeno da će u jednom trenutku i da proda projekat Starlink onome ko ponudi najviše.

Pre skandala u Beloj kući, Mask je nazvao lažima izveštaje medija o mogućem gašenju Starlinka.

Ukrajina i njeni saveznici grozničavo traže vojno održive alternative, ali za sada satelitski komunikacioni sistemi koje pružaju Švedska ili Nemačka ne mogu da popune prazninu koju bi stvorilo gašenje Starlinka.

Ekonomski razlozi bi takođe mogli da igraju ulogu za biznismena Maska. On je mnogo uložio u mrežu Starlink i ne želi da plaši one koji bi u budućnosti bili za nju zainteresovani.

Trenutno oko četiri miliona ljudi koristi Starlink i dostupan je u Severnoj i Južnoj Americi, Evropi, delovima podsaharske i južne Afrike, nekim azijskim zemljama, kao i u Australiji i na Novom Zelandu.

To je verovatno i zato što je Starlinkov satelitski internet veoma skup: sam prijemnik košta oko 400 evra, a mesečna naknada za korišćenje je 40 do 80 američkih dolara, u zavisnosti od regiona.

Starlinkovi glavni kupci, poput Poljske, Italije, Indonezije ili Grenlanda, sada postaju sve više sumnjičavi u pouzdanost sistema, ako on zavisi isključivo od diskrecije njegovog vlasnika.

Starlink stvara pristup internetu prenosom podataka putem svetla – poput optičkog kabla, samo što se prenos se odvija putem satelita. U tu svrhu Ilon Mask godinama gradi satelitsku mrežu u kojoj sateliti jedni drugima prosleđuju relevantne podatke.

Maskova svemirska kompanija SpejsIks lansirala je od od 2019. ukupno 7.770 starlink-satelita u nisku Zemljinu orbitu. Cilj je proširiti mrežu na 42.000 satelita.

Za korišćenje satelitskih podataka potreban je i prijemni uređaj na zemlji koji se ponaša poput usmerivača i povezuje uređaje s najbližim satelitom. Prijemnik automatski usklađuje prijemnu antenu, sličnu satelitskoj TV-anteni, s dostupnim satelitom. Tada se uspostavlja internet-veza.

Satelitski internet je relativno jednostavan za korišćenje. Podaci teku kontinuirano i impresivno brzo. Sateliti Starlinka kruže oko Zemlje na visini od 328 do 614 kilometara, što je znatno niže od satelita konkurenata.