Свако има право на стан

Сваки становник планете и своје државе требало би да има право на место за живот, као што су стан или кућа. То делује као неко природно правило које је аксиом, тј. чињеница коју није неопходно доказивати. У нашој држави се кренуло с одобравањем олакшица младим људима за куповину стана или куће. Дакле млади, нарочито брачни парови, уз кредитну хипотеку имаће мање учешће у исплати исте.

Овај програм није револуционаран у нашој држави. Многе земље Европе, и са запада и оне са југоистока, спроводиле су програме за кредитне олакшице онима који купују прву некретнину, а то су млади. То је рађено на различите начине у Италији, Пољској, Мађарској, Норвешкој и другим државама, а најинтересантнији и најповољнији био је програм Француске, где они који на кредит купују своју прву кућу или стан уопште не плаћају камату на тај кредит, него само главницу и то на 30 година, као и с пет година почека.

Свака држава би била способна за тај подухват када би станоградња чинила 50 одсто бруто фиксних инвестиција. Наиме, од свих тих инвестиција сада би било пожељно да Европа има државе које у своје инвестиције сматра 27 одсто станоградњу уколико мисли да има корак са светом и светским дешавањима на тржишту некретнина, јер се програм Француске најбоље показао где од грађевинске индустрије по том програму учествује чак 30 одсто станова изграђених из програма младима.

Милош Матовић,

Чачак