Претплату за РТС треба да финансира држава

Хтели или не, сви плаћамо ТВ претплату, тј. таксу за јавни медијски сервис. Нисам економски стручњак, али мислим да јавни медијски сервис треба да буде финансиран од државе, кад се за све друго, и потребно и непотребно, донира из државне касе. Не би требало да сиромашни грађани, уз високе рачуне за струју, Инфостан, кабловску телевизију, порез, храну, лекове, додатно плаћају и претплатy за РТС, који је већ у склопу сваке кабловске телевизије. А без кабловске телевизије готово је немогуће гледати ТВ програм. ко још данас има вољу да се малтретира са собном антеном?

С друге стране, констатујем следеће: уз гомилy ТВ канала на свим кабловским телевизијама (чак и само у оквиру основног пакета) човек данима нема шта пристојно да гледа на њима. Ноћу и дању, кад нађем време за опуштање и одмор уз ТВ екран, сатима узалудно окрећем ТВ канале у нади да ћу видети добар (нерепризиран 20 пута) филм, серију или неку занимљиву документарну, историјску или забавну емисију. РТС са свим својим каналима углавном је једини изузетак од овог „правила”. Најчешће, и са уживањем, гледам РТС 3, РТС Живот, РТС Трезор, РТС Класику, РТС Коло, РТС 2 па, на крају, и РТС. Посебно волим емисије „Време телевизије”, „Бардови театра”, „Аутопортрет”, „Живот са музиком”, „Заводљива ТВ”, „Велика илузија”, „Сасвим природно”, „Други век”, као и све врсте квизова – на свим телевизијама.

Имам молбу за уреднике забавног програма: покушајте да смањите константно репризирање истих садржаја. Уместо тога, бар једном, после много година, репризирајте „Образ уз образ” Здравка Шотре. Верујем да бисте тиме обрадовали старије грађане, вратили успомене из детињства средњој генерацији, а млади који нису нон-стоп на друштвеним мрежама и који воле телевизију имали би прилику да виде како је некада изгледао добар забавни програм, са фантастичним глумцима, музичарима, плесним тачкама и дијалозима.

Селена Корнголд