У Белфасту има више „истина” о сукобу

Провела сам неколико предивних дана у Београду, преплављена гостопримством и топлином људи. Невероватно жив и шармантан град, са правим срцем. Посебна је привилегија то што сам овде баш у овом тренутку који је за вас, као друштво, очигледно врло важан, рекла је ирска књижевница Џен Карсон која је ових дана била гошћа  13. Београдског ирског фестивала и представила се публици у Културном центру „Град”.

Стваралаштво Џен Карсон је инспирисано друштвеним и политичким контекстом Северне Ирске, у којима се преплићу реалност, мит и имагинација. Ова књижевница је позната нашој читалачкој публици, јер је пре пет година на српском објављен њен роман „Паликуће” (у издању куће „Завет”) за који је иначе добила Европску награду за књижевност. „Паликућа” је прича о постконфликтном Белфасту, друштву што се бори са теретом прошлости и новим генерацијама које наслеђују његове ожиљке. Кроз причу о двојици мушкараца који живе у источном Белфасту а припадају различитим класама, говори се о животу у граду подељеног неким невидљивим „зидовима”. Реалност, имагинација и мит преплићу се у овом роману на такав начин да је тешко повући границе међу њима, а смешно је често близу трагичног, као што уосталом бива у животу.

Џен Карсон је такође из Белфаста и у сусрету са српским читаоцима говорила је о животу у овом граду данас, готово  30 година након успостављања мира између униониста и националиста на територији Северне Ирске, о свом одрастању у дубоко религиозној протестантској породици, као и о томе како је такво одрастање утицало на њу као књижевницу.

Период сукоба између униониста, који су се залагали за останак у Уједињеном Краљевству, и националиста који су желели уједињење са Ирском, у Ирској називају „Невоље”. Иако је мир и договор о аутономији Северне Ирске у оквиру УК успостављен још 1998. године, последице конфликта, који је био врло жесток и трајао деценијама, и данас се осећају.

– Ми у Белфасту не можемо да се сложимо око тога шта је истина. Постоје неки датуми које једни хоће да славе, други да забораве. Мислим да ви овде то врло добро разумете. Сви су тај сукоб доживели на различите начине. То је за нас уметнике инспиративно пошто имамо више „истина”, али за обичан, свакодневни живот није једноставно – рекла је Џен Карсон која је  одрасла у дубоко религиозној породици, шест пута недељно ишла у цркву, никада није учила ирски језик, нити  ишта о ирској историји.

Истакла је да ју је Библија научила да приповеда и да је тако открила свој магични реализам.

– Родитељи су ми све бранили, али нису схватили колико ће библиотеке бити „опасне” по мене. Остављали су ме у библиотеци, кад год су морали негде нешто да обаве, и ту се отварао један свет за мене, сасвим другачији од оног који сам живела у реалности, између протестантске школе и цркве – додала је она.

Књижевница је још истакла да је у образовном систему у Ирској и даље видљива сегрегација. Око 90 одсто деце иде у протестантске школе, које су део државног система где се и даље ништа не учи о Ирској нити о историји те земље, а тек седам одсто деце иде у мешовите школе, где се учи о историји обе земље.

– Треба знати да нас 600 хиљада фунти годишње кошта да своју децу држимо у систему сегрегације – додала је.

Џен Карсон живи у Белфасту, у Северној Ирској. Њен први роман „Malcolm Orange Dissappears”, објављен 2014, који говори о дечаку који постепено „губи” себе, побрао је добре критике. Уследиле су збирка приповедака 2016. и антологија микроприча 2017. године. Поред многих других успеха, ова списатељица нашла се 2016. у ужем избору за награду „Sean O’Faolain” (за приповетку) и исте године је победила на конкурсу „Harper’s Bazaara” (такође за приповетку). Европску награду за књижевност за „Паликућу” добила је 2019. године, а крајем ове недеље, у локалном позоришту у Белфасту, очекује је премијера позоришне представе урађене управо према овом роману Њен нови роман „Raptures” такође је привукао пажњу јавности у Ирској.

Учешће Џен Карсон на Београдском ирском фестивалу подржао је Британски савет у Србији.