Радикали уцењују блокадом

И власт и опозиција у српском парламенту уверени су да ће буџет за наредну годину бити усвојен на време, односно до краја ове године, али немају јасан одговор на питање када ће и на који начин бити превазиђена блокада рада парламента коју иницира Српска радикална странка. „Разговори су свакодневни, то је нормално у парламенту. Неки захтеви СРС-а су легитимни, неки мало мање легитимни, али у сваком случају не смеју захтеви једне странке да буду препрека за доношење буџета”, одговара шеф посланичке групе СПС-а Бранко Ружић на питање да ли радикали опструкцијом парламента од власти покушавају да испослују неке уступке.

У парламенту се из више извора могло чути да ће радикали искористити буџет да би присилили владајућу коалицију да изађе у сусрет њиховим захтевима. Према тим причама, радикали су тражили да „садашња власт у Земуну у којој они учествују не буде више довођена у питање и да се не иде на нове изборе у тој београдској општини”. То је најважнији захтев, али помињу се и места у скупштинским делегацијама за међународне институције и, пре свега, место председника Административног одбора, које држи Томислав Николић.

(/slika2)Радикали не одговарају директно има ли истине у тим тврдњама, а у владајућој коалицији дипломатски објашњавају да „парламент није пијаца, наћи ће се неко компромисно решење”. Драган Тодоровић, шеф посланичке групе СРС-а, каже да су „радикали увек за све криви” и да „све владајуће коалиције, своју неспособност скривају сваљивањем кривице на радикале, те блокирају рад, те подносе амандмане...” Он је избегао директан одговор на питање хоће ли СРС сталним јављањем по Пословнику спречити усвајање буџета. Уместо тога Тодоровић понавља да је „влада каснила, јер нису могли да се договоре...” На питање има ли истине у причама о захтевима радикала упућених владајућој коалицији, Тодоровић одговара како су, претходног дана када је прекинута седница парламента због њихове блокаде, „посланици ДС-а са говорнице рекли да треба да постоји одређена солидарност, да нас чекају важне тачке, да треба да се договоримо”.

Тодоровић је рекао да је логично да треба да се постигне договор, али „да видимо којим редоследом. Није логично да „неко нешто уради, па да после зове на договор. Ево, да се вратимо на Земун, ту се грубо крши закон, пре свега то чине неки из ДС-а због спреге са пучистима покушавајући да задају ударац радикалима и сад смо ми криви што преко неких чињеница нећемо да пређемо”, коментарише он. Договор се, како тврди, неће свести на прихватање захтева владајуће већине.

Ружић каже да „парламент није пијаца на којој ће неко нешто тражити и нешто заузврат добијати”. Буџет је, према његовим речима, приоритет свих приоритета. „Сматрам да ћемо наћи компромисно решење и да ћемо усвојити буџет, јер је то и интересу свих грађана, то би требало да има у виду и део опозиције”.

У парламенту је већ било ситуација да од радикала и њихове спремности за договор зависе неке врло важне ствари. Тако је, на пример, друга влада Војислава Коштунице изабрана буквално у последњем трену, 20 минута пре истека уставног рока. Да тада нису одустали од позивања на повреде пословника Скупштина би била распуштена и ишло би се на нове изборе.

М. Чекеревац

-----------------------------------------------------------

Мандати и делегације

Радикали немају могућност да траже мандате 18 посланика, који су отишли са Томиславом Николићем, јер њихове оставке немају, али могу да активирају три оставке. Тодоровић, међутим, каже да нису битна та три посланика него да желе место председника Административног одбора, јер оно припада СРС-у. „Поднели смо кривичну пријаву и тужбу суду против Томислава Николића који је сада на челу тог одбора. Суд не може да пређе преко доказа”, додаје он.

Николић неће, како нам је рекао, сам да поднесе оставку.

Тодоровић каже и да ће блокирати избор скупштинских делегација, пре свега, делегације за Парламентарну скупштину Савета Европе: „Немамо ми ту шта да разговарамо са владајућом коалицијом, овде је пословник прецизан да чланове делегација предлажу политичке странке које су освојиле мандате, дакле не посланички клубови као код скупштинских одбора”. Тодоровић не дозвољава да у делегацији буде било ко од напредњака, а Николић жели и даље да остане њен члан.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Евица Петровић за члана Агенције за борбу против корупције

Савет Државне ревизорске институције (ДРИ) доставио је синоћ Народној скупштини Србије свој предлог кандидата за члана Агенције за борбу против корупције, сазнаје „Политика”. ДРИ је за ову функцију кандидовао професора Евицу Петровић, продекана за финансије Економског факултета у Нишу.

Преостало је још да своје предлоге кандидата утврде Административни одбор и Социјално-економски савет.

М. Ч.

-----------------------------------------------------------

Случај Земун

Уколико Скупштина Београда прихвати захтев сада опозиционе одборничке групе „Земун за европску Србију” за распуштање Скупштине општине Земун, у овој општини би могла бити уведена принудна управа и расписани нови избори. Српска радикална странка би тако остала без власти у јединој од десет градских општина у којој је са Демократском странком Србије успела да формира одборничку већину, коју су чинила 33 од укупно 57 одборника.

Адут за распуштање земунског парламента био би то што није у предвиђеном року усвојио општински статут. Тако, наиме, тврде представници опозиције, истичући да на седници 2. децембра када се гласало о том акту у ствари није било кворума. С друге стране, општинска власт тврди да је статут потврђен и да нема правног основа за распуштање овог скупштинског сазива.

У прилог захтеву опозиције иде и одлука Окружног суда у Београду из које следи да на спорној седници заиста није било кворума будући да је суд поништио решење СО Земун којим су потврђени мандати шесторо нових одборника Српске радикалне странке, који су чинили кворум на тој седници. Без тих шест нових одборника на седници их је било 27, док је за кворум потребно 29 одборника. Радикали су на ову замену били принуђени јер је шесторо „старих” одборника прешло у Српску народну странку Томислава Николића. Суд је, међутим, донео и шест пресуда којима је уважио жалбе тих шесторо одборника и потврдио да им мандат није могао престати на начин како је то учињено у Скупштини ГО Земун.

Жалбу радикала суд је одбио и одлука о даљој судбини власти у Земуну сада на Скупштини Београда. Највиши правни акт града предвиђа да Скупштина града може да распусти скупштину неке градске општине. О томе одлучују на предлог градског већа. Скупштина, каже Статут, може да буде распуштена ако се не састане више од три месеца, не конституише у законском року или не усвоји статут на време.

Г. Н.