Уметник огромне душе

Мокрин – На јучерашњи дан, 14. марта, пре 93 године, у Мокрину је рођен велики песник, редитељ, новинар, сликар, Мирослав Мика Антић.

„Морате већ једном схватити: ја само на себе подсећам овако пијан од снова и проклет од поверења”, писао је у песми „Посмртни марш кловнова” уметник огромне душе који је оставио у својим делима неизбрисив траг и постао бесмртан. Онако како је и написао у чувеној „Бесмртној песми”. Већ четири деценије, у јуну, од када је 1986. године многима на трепавицама оставио маглу, а на уснама пепељаст траг, у његовом родном Мокрину одржава се „Меморијал Мирослав Антић”. Ратомир Рале Дамјановић, радио-новинар, писац и рецитатор, емотивним речима говори о свом пријатељу.

– Мокрин је место чаробњака међу којима је Мика Антић највећи. У својој аутобиографији написао је како препушта другима да пишу његову биографију, па је и ова манифестација, заправо део тога, и сви ми. Део смо његовог пустоловног песништва, његовог донкихотског похода. Написао је највеће песничко дело за децу. То је „Плави чуперак”, наш „Мали принц”, а његов „Гарави сокак” је Мика Антић , али босоног, са дечјом душом. У тој књизи се расправљају велика питања: правде, хлеба, гладовања, љубави, поштовања. У времену кад деца по целом свету страдају, „Гарави сокак” може да се чита и на неки нов начин – рекао је Дамјановић.

Попут многих, уз Микине песме одрасла је и глумица Бранка Пујић, која је прошле године, са супругом Драганом Јовановићем, први пут учествовала на Меморијалу, 39. по реду.

– Много боље сад схватам Мику Антића кад сам дошла овде, на сам извор, јер је имао где да научи о животу. Толико су снажне његове речи, допиру право до срца. Дубоко су филозофске, а истовремено једноставне. Он говори у својим делима о малим стварима које живот значе, а које су одрасли људи заборавили, јурећи за новцем, успехом, каријерама. Микина дела много су утицала на слагање приоритета у мом животу и осећам његов утицај, апсолутно. Докле год говоримо његову поезију, Мика је међу нама – каже Пујић.

За Мокринчане, Мика ће остати највећи син којег је изнедрила војвођанска равница, а манифестацијом у његову част одужују му се за сваку изговорену и написану реч. Мика је писао језиком који свако разуме, препуном емоција. Иако више није међу нама, велики уметник и сада живи и комуницира са публиком и у овом времену.