Изостаће леден(о)а доба

КЛИМАТОЛОГИЈА
За неколико стотина хиљада година наши далеки потомци, уколико опстану и остану на Земљи, неће имати прилике да доживе ледено доба. Захваљујући угљен-диоксиду нагомиланом у ваздушном омотачу плаво-зелене планете који су људи (и животиње) деценијама испуштали.

У најновијем проучавању, спроведеном на Универзитету Саутемптон (Велика Британија), научници су покушали да завире у следеће столеће или два и да процене какве ће последице оставити један од највећих узрочника стварања "стаклене баште". Гасна копрена у чијем настанку не учествује само он задржаће се, веровали или не, десетине или стотине хиљада година!

Штетан учинак садашњег сагоревања фосилног горива (угаљ, нафта, природни гас и дрво) осећаће се, најмање, неколико векова, одлажући почетак раздобља великог захлађења. Ледена доба се, према прорачунима српског научника Милутина Миланковића, јављају по природном редоследу на сваких сто хиљада година. Кључну улогу у томе има промена у путањи којом Земља обилази око Сунца, а највише нагиба (или угла) под којим сунчеви зраци падају.

Мањак осунчаности, вишак хладноће.

Када мање топлоте стигне на површину планете, жива у термометру се спусти (у томе је разлика између зиме и лета). Дуготрајна одступања у Земљином небеском обигравању око матичне звезде, према томе, изазивају захлађење јер у летњим месецима ослаби загревање, а уједно и отапање леденог покривача на половима. Неистопљене наслаге леда се из године у годину увећавају и у дебљини и у ширини. У минулим леденим добима прекривале су целу Канаду и већи део северних предела САД.

И количина угљен-диоксида у атмосфери и те како утиче на долазак (или изостанак) ледених раздобља. У прохујалим временима мањак дотичног гаса, изазван природним збивањима, допринос је хлађењу наше планете и распростирању леда на већој површини. Насупрот томе, нагомилавање је имало удела у свеопштем отопљењу. Али никада у људској историји није толико угљен-диоксида (и других гасова) испуштано у атмосферу, јер није у толикој мери спаљивано фосилно гориво.

Тоби Тајрел је са својим сарадницима на Универзитету Саутемптон саставио образац на основу којег је могуће предвидети шта ће се догодити ако се настави садашњи корак избацивања и да ли ће то пореметити равнотежу угљен-диоксида у ваздуху и океанима на дужи рок. Другим речима, какве се хемијске промене могу очекивати.

Познато је да мора и океани упијају део ослобођеног угљен-диоксида, због чега постају киселији (слично мехурићима истог гаса који се разлаже у сода води дајући јој киселкаст укус). И шта се, коначно, испоставило?

Кључни закључак гласи: убудуће ће се испуштати више угљен-диоксида него што се претпостављало, а киселији океани ће све чешће растварати калцијум-карбонат нагомилан у заштитним оклопима морских организама који су служили као својеврсни еколошки пригушивачи. Али када се преступи опасна граница, ни огромна водена пространства неће бити у стању да заробе све веће количине реченог гаса.

У недавно објављеном научном чланку подробно је образложено да ће осам до десет одсто избаченог угљен-диоксида у атмосфери остати, најмање, хиљадама година премашујући двоструко износе из преиндустријског доба. Уколико се спали само четвртина свих извора фосилног горина на Земљи – а до сада је тек десетина – угљен-диоксид ће одложити следеће ледено доба. Глечери и ледници ће се истопити и неће се поново образовати.

Сагоримо ли (ми и потоњи нараштаји) све залихе, изостаће следећих пет ледених доба!