Генералштаб међу најугроженијим споменицима Европе

Европа ностра, водећа европска мрежа организација цивилног друштва посвећена културном наслеђу, у сарадњи са Институтом Европске инвестиционе банке (ЕИБ), објавила је списак седам најугроженијих споменика Европе за 2025. годину, и на њему се на првом месту налази и комплекс Генералштаба у Београду.

Следе га манастир и насеобина Аракелотс (Јерменија), дворац Ниборг (Данска), замак Монемвазија (Грчка), Велика синагога у Орли (Пољска), базен Валхала, (Гетеборг, Шведска) и Викторија тауер гарден, (Лондон, Велика Британија).

Како је већ познато у јавности, од свог покретања 2013. године, програм седам најугроженијих постао је кључна иницијатива цивилног друштва посвећена заштити угроженог европског наслеђа, делујући као катализатор за мобилизацију стручњака, заустављање неодрживих развојних пројеката и обезбеђивање неопходне јавне и приватне подршке, укључујући финансирање.

Ова иницијатива има подршку и програма „Креативна Европа” Европске уније, а како је саопштено, сваки локалитет са листе квалификује се за бесповратна средства – EIB Heritage Geant од 10.000 евра – намењена подршци спровођењу договорене активности која ће допринети очувању споменика односно локалитета.

„Модернистички комплекс Генералштаба у Београду, истакнути пример модернистичке гране познате као чешки кубо-експресионизам, представља важну компоненту пејзажа града и слојевите културне меморије Београда, укључујући и дисонантне меморијалне аспекте његове улоге у најскоријој историји ширег региона”, наводи се на сајту ове организације, где су пописани свих седам локалитета. Додаје се да је тај комплекс изграђен између 1953. и 1964. године, да га је пројектовао познати архитекта Никола Добровић и да је оштећен приликом бомбардовања НАТО-а 1999, а да је данас суочен с непосредном претњом рушења ради стварања простора за велики комерцијални хотелско-стамбени пројекат.

„Предложени пројекат имао би огроман штетан утицај на пејзаж заштићеног историјског језгра Београда, који је суштински обликован комплексом Генералштаба. Штавише, такав пројекат био би у супротности с правном заштитом овог архитектонског и урбанистичког ансамбла која је уведена 2005. године, а коју је недавно Влада Србије укинула, кршећи одредбе Националног закона о културном наслеђу”, истиче се у саопштењу.

Наглашено је и то да би власти у Србији требало да започну опсежну консултацију са стручњацима и цивилним друштвом о будућем пројекту очувања и могућој адаптивној пренамени овог модернистичког ансамбла, препознајући његов вишеслојни значај за културно наслеђе, и то на основу европске визије, вредности и најбоље праксе, као што је предвиђено у члану 7 Фаро конвенције о вредности културног наслеђа за друштво, коју је Србија потписала и ратификовала.

Агенције подсећају да Европа ностра Србија има подршку 22 организације и академске институције, укључујући Академију архитектуре Србије, Академију инжењерских наука Србије, Удружење архитеката Србије, Регулаторни институт за одрживу енергију, као и Архитектонски и Грађевински факултет Универзитета у Београду. Они се сви заједно боре за очување комплекса као јавног споменика и симбола историјског континуитета, додаје се у саопштењу.