Опоравак беба лаких као перо

Осавремењивање јединствене „Банке млека”, приоритет је Института за неонатологију, који ће се остварити захваљујући обећаној помоћи ротари клубова у нашој земљи и подршци Министарства здравља. Захваљујући тој банци, мајке прикупљају своје млеко, а тиме се хране, јачају и расту мали пацијенти које се лече у институту. Овакав пројекат је оригиналан на Балкану, а од земаља у окружењу једино га „негују” Словенци.

Како објашњава проф. др Нивеска Божиновић-Прекајски, директорка установе, ова банка функционише по строгим правилима која подразумевају правилан избор донора, начин сакупљања млека у хигијенским условима, бактериолошко испитивање, правилно складиштење ове „најздравије хране”, замрзавање и одмрзавање, а све зарад специјалног режима исхране новорођенчади.

Др Божиновић-Прекајски каже да давалац млека може да буде свака мајка која је здрава, која нема неку од инфективних болести, не узима лекове, није зависник од наркотика, не пије и не пуши.

– Модернизација „Банке млека” подразумева такозвано колектирање млека специјалним електричним пумпама, у херметички затворене боце, затим њихово обележавање бар-кодовима, и одлагање у специјализоване дип-замрзиваче на температури од минус 20 степени. Одмрзавање се спроводи по специјалном протоколу, да би се сачувао састав мајчиног млека – истакла је др Божиновић-Прекајски.

Само у току прошле године сакупљено је око 2.500 литара млека. У будућности, како наглашава наша саговорница, постоји могућност да се у акцију укључе и мајке чије се бебе не лече овде. Уколико у банци буде довољно млека, оно ће моћи да се даје и другим здравственим институцијама.

Институт за неонатологију је, иначе, јединствен и по томе што је једина институција у држави, највишег нивоа, која прима високо ризичне, превремено рођене бебе и угрожену новорођенчад са подручја целе Србије. За 25 година од формирања неонаталне интензивне нега, овде су лечена 15.374 мала пацијента, од којих је на апаратима за дисање било 7.940 беба. Зависно од здравственог стања, телесне масе, степена зрелости, разних медицинских проблема због којих су упућене, бебе овде бораве најчешће од 60 до 90 дана, а на контроле долазе све док не наврше годину дана.

Нема званичне статистике, али неки подаци говоре да се од укупног броја рођене деце у нашој земљи између девет и 11 одсто роди пре времено.

Др Бранислава Дедовић-Бјелајац, из ове здравствене куће, каже да је институт опремљен за комплетну дијагностику и третман превремено рођене деце и угрожене новорођенчади. Институт улаже, каже она, максималне напоре да третман и дијагностика буду најбољи, без обзира на цену. Захваљујући помоћи Министарства здравља и донаторима, то се и постигло.

– Опрема је скупа и потребно је њено стално осавремењивање. Едукација сестара и лекара је значајна у овој области, па улажемо напоре да то буде континуирано. Сва деца која су рођена пре 37. недеље сматрају се превремено рођеном. У 2007. години лечили смо око 300 новорођенчади са тежином мањом од 1.499 грама. Бележимо пораст преживљавања малишана који су тешки између 1.200 и 1.500 грама до 95 одсто – нагласила је др Дедовић-Бјелајац.

Лекари објашњавају да сваки превремени порођај представља највећи ризик за бебу. Неки од узрока за овакав порођај, сматра др Дедовић-Бјелајац, јесте старост мајки (које су млађе од 16 година), затим различите инфекције у трудноћи, хроничне болести које су биле и пре зачећа, компликације које узрокује дијабетес, или хипертензија, али и нередовне контроле.

– Што је дете незрелије, ризик од могућих компликација је већи. Неопходно је дуже пратити његов развој. Најмања преживела беба која је овде лежала имала је свега 650 грама. Планирамо да оснујемо удружење родитеља превремено рођене деце – додала је наша саговорница.

Лекари и сестре ове куће кажу да су најсрећнији када после много година сазнају да оне „минијатуре” које су, биле веома незреле, сада већ студирају или имају своје породице. Највећа им је награда, наглашавају, када их не забораве и када их посете они које су некада са пажњом и ентузијазмом лечили, неговали, повијали у малене пелене, бебе које су им тада деловале лагане попут пера.