Из хранитељског дома до светског трона

Недавно крунисана шампионка света у боксу Анђела Бранковић исписала је једну од најинспиративнијих страница у историји нашег спорта, показавши да човек и из мрачних животних понора снагом воље може да се вине до самог светског врха. Њена прича подсећа на причу једне од најбољих гимнастичарки света свих времена Симоне Бајлс (САД), коју је мајка као трогодишњу девојчицу, заједно са још две сестре и братом, оставила у хранитељском смештају, јер није била у стању да се стара о њима.

Као и Симона, коју су од хранитеља преузели и усвојили њен деда по мајци и његова друга супруга, и Анђела је имала среће да нађе свој нови дом и да у њему добије све оно што је потребно једном детету. Таква подршка је основ свега.

Анђела је одмах по рођењу у Новом Саду, 1998, остављена у породилишту, а затим је пребачена у дом за незбринуту децу у Руми, где је остала до 2000, када је усвојена.

„Данас сам постала шампионка света у боксу, а како су текли сви дани мог живота, од првог дана до сада, то само знамо Бог и ја. Велико поштовање имам за то и то је велика храброст усвојити дете и велику захвалност имам за све што су учинили за мене… Победничко постоље и то што је пуна хала певала ’Боже правде’ заједно са мном – то је нешто што ће вечно живети са мном”, рекла је Анђела када је недавно у Нишу постала светска шампионка.

Шира домаћа јавност први пут је за њу чула прошле године, када је на Европском првенству у Београду освојила бронзану медаљу у категорији до 57 кг. Многе је изненадио њен први велики успех у 26. години, али и за то постоји разлог… Њен напредак у боксу спорије се одвијао због повреде и студија на Факултету спортa и физичког васпитања, на којем је дипломирала са просеком 9,8. По препоруци селектора националних женских селекција Мирка Ждрала преселила се из Новог Сада у Зворник, у клуб Обилић.

Као и многа деца, и она се опробала у више спортова, а прво се заљубила у одбојку. И као у неким другим успешним спортским каријерама – и овде је један друг (у овом случају другарица) на искрени начин утицао на каријеру свог друга! Због правих другова се мењају школе, клубови, па и спортови. Идете тамо где су они. Тако је и Анђелу једна другарица „повукла” на бокс.

„Кад сам прешла у борилачки спорт, схватила сам да то више одговара мом карактеру, тако да сам се ту задржала”, рекла је Анђела у једном интервјуу, о овој важној одлуци коју је донела када је имала 16 година.

Истиче да бокс за њу није само спорт, већ начин живота. О њему размишља и кад није у рингу, али постоје и неке „мале” ствари које је испуњавају. У слободно време углавном чита и слуша музику. После успеха у Нишу њен живот ће се неминовно променити. Изашла је из сенке и сада се од ње очекују медаље на највећим такмичењима. Уосталом, то и она сама захтева од себе. Све очи су упрте ка Лос Анђелесу 2028:

„Отварање Олимпијских игара можда је и најемотивнији спортски тренутак који сам икада видела, било је предивно. Гледала сам то и плакала. Прошле године се то није догодило… На неки начин ми је измакло учешће на Олимпијским играма, али засигурно ћу дати све од себе да испуним тај свој сан.”