Антропологија као јака критичка теорија друштва

Све што сте одувек желели да знате о антропологији, а нисте имали кога да питате, назив је серије предавања, коју је у београдском "Рексу" управо завршио др Александар Бошковић, виши научни сарадник у Центру за политиколошка истраживања и јавно мнење Института друштвених наука у Београду. Сваке среде у 18 часова до краја октобра посетиоци "Рекса" (Јеврејска 16) покушавали су да са истакнутим антропологом одгонетну тајне људске природе, законе друштвених односа и вредности савременог света.
Бошковић је овом приликом спомињао најважније светске теоретичаре који од 19. века до данас листају странице књиге човечанства, развијајући науку о човеку, или антропологију. У ствари, Александар Бошковић је тако конципирао предавања да на сваком обрађује једну групу теоретичара, а на сваки помен Тајлора, Спенсера, Ретклифа Брауна, Малиновског или неког другог од антрополошких мислилаца, говорио и о темама којима су се бавили и на које је до данас немогуће ставити тачку – мит, религију, моћ, власт и друге.

Кроз свет науке, која је дуго била заснована на истраживањима племена и других "примитивних" друштава, публику је водио аутор монографија "Мајанска религија" и "Религија и култура Маја", књиге "Мит, политика, идеологија". Бошковић је и гостујући професор на Програму за антропологију Факултета за друштвене науке Универзитета у Љубљани. Као професор је радио на универзитетима у Шкотској, Бразилу и Јужној Африци и каже да "ужива у томе да предаје". Срећом, у свету су, додаје Бошковић, веома заинтересовани да чују шта антрополози мисле о проблемима модерног човека.

– У "Рексу" сте слушали о антрополозима који су светска имена, а овде готово да нико за њих није чуо, чак ни студенти антропологије. Осећао сам обавезу да пренесем своја искуства – каже Александар Бошковић.

Како је бирао теме за предавања? Објашњава да је акценат ставио на оне антропологе који су њему лично најинтересантнији и чији значај може да одбрани најјачим аргументима. Говорио је о Риверсу, Фрејзеру, Спенсеру, од немачких аутора изабрао је Бастијана и Фробенијуса, али је у разговору за наш лист истакао да су осим ових звучних имена у свету његове струке важни и мање познати антрополози.

– О њима сам написао књигу која ускоро излази у издању америчког издавача "Berghahn Books". Наслов књиге је "Other people’s antropologies" и у њој ћу споменути антропологе из Бугарске, Бразила, затим из Јужне Африке, Турске и са простора бивше Југославије. Мислим да неће бити српског издања – додаје Бошковић.

У Србији ће бити објављена његова нова књига написана на основу предавања у "Рексу". Издавач ће бити "Службени гласник". Бошковић сматра да би ово дело могло да наиђе на велики одјек, јер је антропологија све више тражена као струка.

– Хуманитарне организације у свету запошљавају све мање правника и економиста, а све више антрополога. Прва студенткиња која је дипломирала код мене у Бразилу запослила се у Уједињеним нацијама неколико дана после завршетка студија. У свим земљама у којима сам предавао или истраживао диплома из антропологије значи – посао. Младе антропологе запошљавају државне институције, УН, невладин сектор... – каже за "Политику" Бошковић.

Међутим, многи од њих посао проналазе и у маркетиншким тимовима. Лако је, изгледа, уновчити познавање човека, његових потреба, мана и страсти. Бошковић сматра да је ова врста примењене антропологије морално дискутабилна, али и да се другим антрополозима има много тога приговорити.

– Антрополози су годинама носили наметнути терет такозване империјалистичке науке, односно става да су антрополози изучавали културне обрасце друштава у Африци, Азији и Јужној Америци како би њихове државе лакше освајале душе нових поданика. Међутим, антрополози су од самих почетака своје струке били на страни потлачених, обесправљених и сиромашних и многи су били левичари, па је теза о империјалистичким аспирацијама антропологије неодржива. Нису, међутим, сви у служби добра. За мене је неприхватљиво што су неки амерички антрополози отишли у Авганистан са војним трупама своје земље – указује Бошковић на изазове савремених антрополога.

Александар Бошковић је доста писао о национализму и расизму на Балкану, као и о толеранцији у свакодневном животу. Сматра да је указивање на друштвене проблеме његова обавеза.

– Морамо стално да критикујемо националистичке идеје. То што је са антрополошког становишта национализам чиста глупост не значи да он не постоји и да треба да окрећемо главу. Антропологија и треба да служи као јака критичка теорија друштва – казује наш саговорник.

Оштрица хуманистичких дисциплина, између осталог, окренута је и према различитим научним достигнућима. Иако иза њих стоји огроман труд и уложена енергија, атомска бомба или нуклеарно оружје су се окренули против врсте која их је створила и која и јесте предмет антропологије.

– Не смемо се правити да не видимо како се извесни изуми користе и у ком правцу се друштва крећу. Не можемо скинути одговорност са себе само зато што ми не стојимо иза тог зла. Потребна је стална друштвена критика. Имам лоше мишљење о такозваним интелектуалцима који седе у својим кабинетима, примећују поразе спољног света, али им не пада на памет да подигну свој глас – закључује Александар Бошковић.