Antropologija kao jaka kritička teorija društva

Sve što ste oduvek želeli da znate o antropologiji, a niste imali koga da pitate, naziv je serije predavanja, koju je u beogradskom "Reksu" upravo završio dr Aleksandar Bošković, viši naučni saradnik u Centru za politikološka istraživanja i javno mnenje Instituta društvenih nauka u Beogradu. Svake srede u 18 časova do kraja oktobra posetioci "Reksa" (Jevrejska 16) pokušavali su da sa istaknutim antropologom odgonetnu tajne ljudske prirode, zakone društvenih odnosa i vrednosti savremenog sveta.
Bošković je ovom prilikom spominjao najvažnije svetske teoretičare koji od 19. veka do danas listaju stranice knjige čovečanstva, razvijajući nauku o čoveku, ili antropologiju. U stvari, Aleksandar Bošković je tako koncipirao predavanja da na svakom obrađuje jednu grupu teoretičara, a na svaki pomen Tajlora, Spensera, Retklifa Brauna, Malinovskog ili nekog drugog od antropoloških mislilaca, govorio i o temama kojima su se bavili i na koje je do danas nemoguće staviti tačku – mit, religiju, moć, vlast i druge.

Kroz svet nauke, koja je dugo bila zasnovana na istraživanjima plemena i drugih "primitivnih" društava, publiku je vodio autor monografija "Majanska religija" i "Religija i kultura Maja", knjige "Mit, politika, ideologija". Bošković je i gostujući profesor na Programu za antropologiju Fakulteta za društvene nauke Univerziteta u Ljubljani. Kao profesor je radio na univerzitetima u Škotskoj, Brazilu i Južnoj Africi i kaže da "uživa u tome da predaje". Srećom, u svetu su, dodaje Bošković, veoma zainteresovani da čuju šta antropolozi misle o problemima modernog čoveka.

– U "Reksu" ste slušali o antropolozima koji su svetska imena, a ovde gotovo da niko za njih nije čuo, čak ni studenti antropologije. Osećao sam obavezu da prenesem svoja iskustva – kaže Aleksandar Bošković.

Kako je birao teme za predavanja? Objašnjava da je akcenat stavio na one antropologe koji su njemu lično najinteresantniji i čiji značaj može da odbrani najjačim argumentima. Govorio je o Riversu, Frejzeru, Spenseru, od nemačkih autora izabrao je Bastijana i Frobenijusa, ali je u razgovoru za naš list istakao da su osim ovih zvučnih imena u svetu njegove struke važni i manje poznati antropolozi.

– O njima sam napisao knjigu koja uskoro izlazi u izdanju američkog izdavača "Berghahn Books". Naslov knjige je "Other people’s antropologies" i u njoj ću spomenuti antropologe iz Bugarske, Brazila, zatim iz Južne Afrike, Turske i sa prostora bivše Jugoslavije. Mislim da neće biti srpskog izdanja – dodaje Bošković.

U Srbiji će biti objavljena njegova nova knjiga napisana na osnovu predavanja u "Reksu". Izdavač će biti "Službeni glasnik". Bošković smatra da bi ovo delo moglo da naiđe na veliki odjek, jer je antropologija sve više tražena kao struka.

– Humanitarne organizacije u svetu zapošljavaju sve manje pravnika i ekonomista, a sve više antropologa. Prva studentkinja koja je diplomirala kod mene u Brazilu zaposlila se u Ujedinjenim nacijama nekoliko dana posle završetka studija. U svim zemljama u kojima sam predavao ili istraživao diploma iz antropologije znači – posao. Mlade antropologe zapošljavaju državne institucije, UN, nevladin sektor... – kaže za "Politiku" Bošković.

Međutim, mnogi od njih posao pronalaze i u marketinškim timovima. Lako je, izgleda, unovčiti poznavanje čoveka, njegovih potreba, mana i strasti. Bošković smatra da je ova vrsta primenjene antropologije moralno diskutabilna, ali i da se drugim antropolozima ima mnogo toga prigovoriti.

– Antropolozi su godinama nosili nametnuti teret takozvane imperijalističke nauke, odnosno stava da su antropolozi izučavali kulturne obrasce društava u Africi, Aziji i Južnoj Americi kako bi njihove države lakše osvajale duše novih podanika. Međutim, antropolozi su od samih početaka svoje struke bili na strani potlačenih, obespravljenih i siromašnih i mnogi su bili levičari, pa je teza o imperijalističkim aspiracijama antropologije neodrživa. Nisu, međutim, svi u službi dobra. Za mene je neprihvatljivo što su neki američki antropolozi otišli u Avganistan sa vojnim trupama svoje zemlje – ukazuje Bošković na izazove savremenih antropologa.

Aleksandar Bošković je dosta pisao o nacionalizmu i rasizmu na Balkanu, kao i o toleranciji u svakodnevnom životu. Smatra da je ukazivanje na društvene probleme njegova obaveza.

– Moramo stalno da kritikujemo nacionalističke ideje. To što je sa antropološkog stanovišta nacionalizam čista glupost ne znači da on ne postoji i da treba da okrećemo glavu. Antropologija i treba da služi kao jaka kritička teorija društva – kazuje naš sagovornik.

Oštrica humanističkih disciplina, između ostalog, okrenuta je i prema različitim naučnim dostignućima. Iako iza njih stoji ogroman trud i uložena energija, atomska bomba ili nuklearno oružje su se okrenuli protiv vrste koja ih je stvorila i koja i jeste predmet antropologije.

– Ne smemo se praviti da ne vidimo kako se izvesni izumi koriste i u kom pravcu se društva kreću. Ne možemo skinuti odgovornost sa sebe samo zato što mi ne stojimo iza tog zla. Potrebna je stalna društvena kritika. Imam loše mišljenje o takozvanim intelektualcima koji sede u svojim kabinetima, primećuju poraze spoljnog sveta, ali im ne pada na pamet da podignu svoj glas – zaključuje Aleksandar Bošković.