Суперћелијске олује постају редовна појава

Догодило се то крајем септембра прошле године. Усред дана на Београд се спустила ноћ, небо се замрачило, све је на тренутак утихнуло, а онда је настао хаос – ветар је чупао дрвеће, густу кишу која је поплавила улице сменио је град, муње су севале, грмело је из све снаге... Београђани су схватили да је кроз престоницу протутњала суперћелијска олуја. Невреме, које је у последњих неколико година постало редовна појава. И које „обећава” да ће нам се и убудуће враћати...

Подаци кажу да се последња суперћелијска олуја „родила” на територији Ваљева, а да је „скончала” негде око Падинске скеле. Овако је читав догађај описао један метеоролог: „Олуја, релативно високе базе, прешла је путању од око 100 километара. Појачано вертикално смицање ветра је брзо креирало неколико ротирајућих олуја, после неколико сати дневног загревања које је дестабилизовало атмосферу, али се ова левоскретајућа суперћелија посебно издвојила, након првобитног раздвајања прве суперћелије на територији Ваљева. Иако ниског врха (до 10 километара висине) и малих хоризонталних димензија, олују није спречило да формира ову задивљујућу структуру, чему је релативно висока база додатно помогла...”

Доскоро се није знало шта је то суперћелијска олуја, а многи су се подсмевали том изразу тврдећи да је реч о још једној измишљотини, или претеривању неких стручњака. Међутим, сведоци смо да су ове временске непогоде постале део наших живота и да се из године у годину враћају.

Ускоро се навршавају две године од дуго незабележених разорних олуја које ће памтити читава Европа ‒ непогоде су протутњале и начиниле огромне штете првенствено у пољопривреди, на инфраструктури, аутомобилима, чупале дрвеће па чак и односиле људске животе. Невреме се развило у Словенији и трајало је више од 12 часова, захвативши пет земаља, међу њима и Србију, и прешло пут дуг између 1.200 и 1.500 километара. Због тога га стручњаци убрајају у једну од најдуже живећих олуја праћених на Старом континенту. Тек доста касније овим појавама наденут је назив суперћелијске олује.

– Суперћелијске олује представљају посебан тип дугоживећег олујног облака који због своје специфичне динамике, а из њеног назива можемо и наслутити, даје посебно интензивне продукте као што су јаки пљускови кише, олујни ветрови, велика зрна града, електрична пражњења, чак и торнада. У јужном делу Европе, а самим тим и у нашим крајевима, дуже време постојали су услови за формирање ових олуја као што су веома топао и нестабилан ваздух пун водене паре која представља „гориво” за олује. Суперћелијски облаци су посебно занимљиви зато што од свих типова олуја они су способни да најефикасније троше ово „гориво” – објашњава Дарко Савић, истраживач са Физичког факултета.

А да ли ће климатске промене изазвати чешће олује овог типа? Оно што сада засигурно можемо да кажемо је следеће:

– Планета се загрева, а за сваки степен Целзијуса у ваздуху ће у просеку бити седам одсто више водене паре. То значи да ће облаци имати више „горива” да потенцијално начине штете. Какав ће бити режим ових појава у будућности, односно да ли ће се чешће појављивати или ће бити интензивније, не можемо још дефинитивно да кажемо. Важно је разумети да мале промене у средњој вредности као што је повећање средње температуре за свега један степен, што је граница коју смо већ прешли, изазивају велике промене у екстремним вредностима. Оваквим епизодама бави се теорија екстрема у оквиру статистике и представља научну дисциплину за себе – наводи Савић.

Екстремне вредности које се огледају у топлотним таласима и екстремним ситуацијама, као што су епизоде тропских ноћи, већ су приписане климатским променама тако да, према мишљењу нашег саговорника, слично можемо очекивати у будућности када су у питању и олује, а научни резултати већ показују растући тренд кад је реч о ударима ветра, величини града и електричним пражњењима.

Питање које се поставља јесте да ли олуја може енергију коју има на располагању да искористи да произведе све оне штетне продукте које смо поменули. Управо одговором на ово питање правимо разлику између једноћелијске, вишећелијске и суперћелијске олује.

– Суперћелијске олује имају једну особину коју друге немају. То је јако скретање ветра са висином. У том случају формира се таква структура да су узлазна струја, која ротира, и силазна струја просторно раздвојене. Таква структура омогућава непрекидан довод „горива”, то јест водене паре одоздо и излучивање падавина у силазној струји на другом месту, а да се ова два процеса међусобно не супротстављају. Олује које се формирају на овај начин могу да живе јако дуго (више часова), да нанесу огромну штету, а енергија коју имају је реда величине једне атомске бомбе – упозорава Савић.

Наш саговорник сматра да је тешко предвидети суперћелијске олује, али постоје праксе које би требало да се усвоје.

– Најпре, суперћелијске олује нису никаква реткост, јављају се сваке године у сезони олуја и то у целој земљи. Међутим, олује којима смо сведочили последњих година свакако нису нешто на шта смо навикли. И поред упозорења званичних институција на могућност развоја непогода, а између осталог из разлога што њихов интензитет не можемо да прогнозирамо много унапред, олује које су нас задесиле у извесној мери изненадиле су или барем скренуле пажњу и научне заједнице – подсећа саговорник „Политике”.

Савић даље наводи да због хаотичне природе ових појава и брзог развоја још није могуће прогнозирати их на начин као што прогнозирамо неке друге метеоролошке појаве. Додаје да можемо само да се запитамо да ли постоје услови или не за њихово формирање, али тачну локацију, њихов интензитет, кретање и потенцијалне штете од њих и даље не можемо да предвидимо.

– Заштита се огледа пре свега у томе да се прате упозорења на могуће непогоде дан, два унапред, а онда да се ситуација, радарска слика првенствено, прати у реалном времену и процењује да ли се формирала потенцијално опасна олуја. Овај други део наравно није нешто што се очекује од шире јавности с обзиром на то да та процена изискује извесну обуку у коришћењу радарских података. Неке развијене земље, као што су САД, имају софтверске системе за рана упозорења од непогода тако да, на пример, ако олуја наилази на вас, телефон вам се заблокира на неко време и појави вам се порука упозорења и нека врста упутства шта урадити и где се склонити – каже Дарко Савић.

Посебна врста заштите која се, између осталог, примењује и у нашој земљи односи се на сузбијање само једног од штетних аспеката олуја, а то је штета од града. Противградна заштита је првенствено оријентисана на заштиту пољопривредних површина с циљем смањења зрна града и самим тим штете од њих, методама модификације времена, закључује наш саговорник.