Superćelijske oluje postaju redovna pojava

Dogodilo se to krajem septembra prošle godine. Usred dana na Beograd se spustila noć, nebo se zamračilo, sve je na trenutak utihnulo, a onda je nastao haos – vetar je čupao drveće, gustu kišu koja je poplavila ulice smenio je grad, munje su sevale, grmelo je iz sve snage... Beograđani su shvatili da je kroz prestonicu protutnjala superćelijska oluja. Nevreme, koje je u poslednjih nekoliko godina postalo redovna pojava. I koje „obećava” da će nam se i ubuduće vraćati...

Podaci kažu da se poslednja superćelijska oluja „rodila” na teritoriji Valjeva, a da je „skončala” negde oko Padinske skele. Ovako je čitav događaj opisao jedan meteorolog: „Oluja, relativno visoke baze, prešla je putanju od oko 100 kilometara. Pojačano vertikalno smicanje vetra je brzo kreiralo nekoliko rotirajućih oluja, posle nekoliko sati dnevnog zagrevanja koje je destabilizovalo atmosferu, ali se ova levoskretajuća superćelija posebno izdvojila, nakon prvobitnog razdvajanja prve superćelije na teritoriji Valjeva. Iako niskog vrha (do 10 kilometara visine) i malih horizontalnih dimenzija, oluju nije sprečilo da formira ovu zadivljujuću strukturu, čemu je relativno visoka baza dodatno pomogla...”

Doskoro se nije znalo šta je to superćelijska oluja, a mnogi su se podsmevali tom izrazu tvrdeći da je reč o još jednoj izmišljotini, ili preterivanju nekih stručnjaka. Međutim, svedoci smo da su ove vremenske nepogode postale deo naših života i da se iz godine u godinu vraćaju.

Uskoro se navršavaju dve godine od dugo nezabeleženih razornih oluja koje će pamtiti čitava Evropa ‒ nepogode su protutnjale i načinile ogromne štete prvenstveno u poljoprivredi, na infrastrukturi, automobilima, čupale drveće pa čak i odnosile ljudske živote. Nevreme se razvilo u Sloveniji i trajalo je više od 12 časova, zahvativši pet zemalja, među njima i Srbiju, i prešlo put dug između 1.200 i 1.500 kilometara. Zbog toga ga stručnjaci ubrajaju u jednu od najduže živećih oluja praćenih na Starom kontinentu. Tek dosta kasnije ovim pojavama nadenut je naziv superćelijske oluje.

– Superćelijske oluje predstavljaju poseban tip dugoživećeg olujnog oblaka koji zbog svoje specifične dinamike, a iz njenog naziva možemo i naslutiti, daje posebno intenzivne produkte kao što su jaki pljuskovi kiše, olujni vetrovi, velika zrna grada, električna pražnjenja, čak i tornada. U južnom delu Evrope, a samim tim i u našim krajevima, duže vreme postojali su uslovi za formiranje ovih oluja kao što su veoma topao i nestabilan vazduh pun vodene pare koja predstavlja „gorivo” za oluje. Superćelijski oblaci su posebno zanimljivi zato što od svih tipova oluja oni su sposobni da najefikasnije troše ovo „gorivo” – objašnjava Darko Savić, istraživač sa Fizičkog fakulteta.

A da li će klimatske promene izazvati češće oluje ovog tipa? Ono što sada zasigurno možemo da kažemo je sledeće:

– Planeta se zagreva, a za svaki stepen Celzijusa u vazduhu će u proseku biti sedam odsto više vodene pare. To znači da će oblaci imati više „goriva” da potencijalno načine štete. Kakav će biti režim ovih pojava u budućnosti, odnosno da li će se češće pojavljivati ili će biti intenzivnije, ne možemo još definitivno da kažemo. Važno je razumeti da male promene u srednjoj vrednosti kao što je povećanje srednje temperature za svega jedan stepen, što je granica koju smo već prešli, izazivaju velike promene u ekstremnim vrednostima. Ovakvim epizodama bavi se teorija ekstrema u okviru statistike i predstavlja naučnu disciplinu za sebe – navodi Savić.

Ekstremne vrednosti koje se ogledaju u toplotnim talasima i ekstremnim situacijama, kao što su epizode tropskih noći, već su pripisane klimatskim promenama tako da, prema mišljenju našeg sagovornika, slično možemo očekivati u budućnosti kada su u pitanju i oluje, a naučni rezultati već pokazuju rastući trend kad je reč o udarima vetra, veličini grada i električnim pražnjenjima.

Pitanje koje se postavlja jeste da li oluja može energiju koju ima na raspolaganju da iskoristi da proizvede sve one štetne produkte koje smo pomenuli. Upravo odgovorom na ovo pitanje pravimo razliku između jednoćelijske, višećelijske i superćelijske oluje.

– Superćelijske oluje imaju jednu osobinu koju druge nemaju. To je jako skretanje vetra sa visinom. U tom slučaju formira se takva struktura da su uzlazna struja, koja rotira, i silazna struja prostorno razdvojene. Takva struktura omogućava neprekidan dovod „goriva”, to jest vodene pare odozdo i izlučivanje padavina u silaznoj struji na drugom mestu, a da se ova dva procesa međusobno ne suprotstavljaju. Oluje koje se formiraju na ovaj način mogu da žive jako dugo (više časova), da nanesu ogromnu štetu, a energija koju imaju je reda veličine jedne atomske bombe – upozorava Savić.

Naš sagovornik smatra da je teško predvideti superćelijske oluje, ali postoje prakse koje bi trebalo da se usvoje.

– Najpre, superćelijske oluje nisu nikakva retkost, javljaju se svake godine u sezoni oluja i to u celoj zemlji. Međutim, oluje kojima smo svedočili poslednjih godina svakako nisu nešto na šta smo navikli. I pored upozorenja zvaničnih institucija na mogućnost razvoja nepogoda, a između ostalog iz razloga što njihov intenzitet ne možemo da prognoziramo mnogo unapred, oluje koje su nas zadesile u izvesnoj meri iznenadile su ili barem skrenule pažnju i naučne zajednice – podseća sagovornik „Politike”.

Savić dalje navodi da zbog haotične prirode ovih pojava i brzog razvoja još nije moguće prognozirati ih na način kao što prognoziramo neke druge meteorološke pojave. Dodaje da možemo samo da se zapitamo da li postoje uslovi ili ne za njihovo formiranje, ali tačnu lokaciju, njihov intenzitet, kretanje i potencijalne štete od njih i dalje ne možemo da predvidimo.

– Zaštita se ogleda pre svega u tome da se prate upozorenja na moguće nepogode dan, dva unapred, a onda da se situacija, radarska slika prvenstveno, prati u realnom vremenu i procenjuje da li se formirala potencijalno opasna oluja. Ovaj drugi deo naravno nije nešto što se očekuje od šire javnosti s obzirom na to da ta procena iziskuje izvesnu obuku u korišćenju radarskih podataka. Neke razvijene zemlje, kao što su SAD, imaju softverske sisteme za rana upozorenja od nepogoda tako da, na primer, ako oluja nailazi na vas, telefon vam se zablokira na neko vreme i pojavi vam se poruka upozorenja i neka vrsta uputstva šta uraditi i gde se skloniti – kaže Darko Savić.

Posebna vrsta zaštite koja se, između ostalog, primenjuje i u našoj zemlji odnosi se na suzbijanje samo jednog od štetnih aspekata oluja, a to je šteta od grada. Protivgradna zaštita je prvenstveno orijentisana na zaštitu poljoprivrednih površina s ciljem smanjenja zrna grada i samim tim štete od njih, metodama modifikacije vremena, zaključuje naš sagovornik.