Педесет година од Лајкиног лета

Танјуг специјално за "Политику"
Пре 50 година, трећег новембра 1957. године, у Совјетском Савезу је лансиран први у свету биолошки сателит и први пут је у историји Земље у орбити боравило живо биће - пас по имену Лајка.
Чувени руски космички конструктор Сергеј Корољов је две године раније, стварајући космички програм СССР-а, доказивао да је неопходно започети сложену припрему за лансирање вештачких сателита Земље, означивши тиме нову етапу у истраживању космоса.
Тријумфално лансирање (октобра 1957) првог у свету вештачког Земљиног сателита доказало је да је човечанство добило нове могућности за изучавање свемира и Земље. Корољов је добро знао да се крупнија истраживања космичког простора не могу на прави начин обављати само помоћу научних апарата.

Било је неопходно присуство човека у свемиру, с тим што није било информација о томе шта може очекивати космонаута у орбити. Зато је било неопходно слање вештачких Земљиних сателита са експерименталним животињама.

Најзначајнији задатак био је да се разради систем опстанка, основе за постојање живог организма у условима космоса. Одговор на питање о утицају драстичног космичког зрачења на сам брод и живо биће требало је да да предстојећи орбитални експеримент. Припреме за лет окончане су октобра 1957. године и трећег новембра Лајка је полетела у космос.

Кабина сателита дужине 0,8 метара била је цилиндричног облика, са сферичним покривачем, а на једном од њих постављен је илуминатор. У центру кабине налазила се Лајка, која је била чврсто фиксирана у специјалном контејнеру. За ту прилику израђена је специјална лака одећа, типа комбинезона, снабдевена металним ланчићима.

Лајки је било тесно јер у кабини су осим контејнера били смештени системи за регенерацију и регулисање температуре ваздуха, апаратура за медицинску контролу и регистратори телеметрије.

Посебно интересовање представљао је аутомат за храњење Лајке са хранилицом која је била пуна желатинске хране. Та хранилица се аутоматски отварала у одређено време.

Лајка је прва одлетела у орбиту, а знало се да не може да се врати јер космички апарат није имао модул за повратак и приземљење. Деветог марта 1961. године два пса, Белка и Стрелка, после двоипочасовног лета срећно су се спустила на земљу помоћу апарата за спуштање. Најзад, 12. априла 1961. године, у космос је полетео први космонаут планете Јуриј Гагарин, а после њега лет у космос је постао нормална ствар.