Pedeset godina od Lajkinog leta

Tanjug specijalno za "Politiku"
Pre 50 godina, trećeg novembra 1957. godine, u Sovjetskom Savezu je lansiran prvi u svetu biološki satelit i prvi put je u istoriji Zemlje u orbiti boravilo živo biće - pas po imenu Lajka.
Čuveni ruski kosmički konstruktor Sergej Koroljov je dve godine ranije, stvarajući kosmički program SSSR-a, dokazivao da je neophodno započeti složenu pripremu za lansiranje veštačkih satelita Zemlje, označivši time novu etapu u istraživanju kosmosa.
Trijumfalno lansiranje (oktobra 1957) prvog u svetu veštačkog Zemljinog satelita dokazalo je da je čovečanstvo dobilo nove mogućnosti za izučavanje svemira i Zemlje. Koroljov je dobro znao da se krupnija istraživanja kosmičkog prostora ne mogu na pravi način obavljati samo pomoću naučnih aparata.

Bilo je neophodno prisustvo čoveka u svemiru, s tim što nije bilo informacija o tome šta može očekivati kosmonauta u orbiti. Zato je bilo neophodno slanje veštačkih Zemljinih satelita sa eksperimentalnim životinjama.

Najznačajniji zadatak bio je da se razradi sistem opstanka, osnove za postojanje živog organizma u uslovima kosmosa. Odgovor na pitanje o uticaju drastičnog kosmičkog zračenja na sam brod i živo biće trebalo je da da predstojeći orbitalni eksperiment. Pripreme za let okončane su oktobra 1957. godine i trećeg novembra Lajka je poletela u kosmos.

Kabina satelita dužine 0,8 metara bila je cilindričnog oblika, sa sferičnim pokrivačem, a na jednom od njih postavljen je iluminator. U centru kabine nalazila se Lajka, koja je bila čvrsto fiksirana u specijalnom kontejneru. Za tu priliku izrađena je specijalna laka odeća, tipa kombinezona, snabdevena metalnim lančićima.

Lajki je bilo tesno jer u kabini su osim kontejnera bili smešteni sistemi za regeneraciju i regulisanje temperature vazduha, aparatura za medicinsku kontrolu i registratori telemetrije.

Posebno interesovanje predstavljao je automat za hranjenje Lajke sa hranilicom koja je bila puna želatinske hrane. Ta hranilica se automatski otvarala u određeno vreme.

Lajka je prva odletela u orbitu, a znalo se da ne može da se vrati jer kosmički aparat nije imao modul za povratak i prizemljenje. Devetog marta 1961. godine dva psa, Belka i Strelka, posle dvoipočasovnog leta srećno su se spustila na zemlju pomoću aparata za spuštanje. Najzad, 12. aprila 1961. godine, u kosmos je poleteo prvi kosmonaut planete Jurij Gagarin, a posle njega let u kosmos je postao normalna stvar.