Притисак, тихи убица

Да ли смо и под коликим ризиком за настанак неког обољења, тема је о којој разговарамо са професорком др Љиљаном Беслаћ-Бумбаширевић. Она објашњава и шта су ризична понашања која угрожавају здравље а која можемо да избегнемо.

– Када је у питању пролазни поремећај циркулације у мозгу услед делимичног зачепљења крвног суда и мождани удар, односно шлог, свакако можемо говорити о две групе фактора ризика. Прву групу чине такозвани непроменљиви фактори ризика – они на које не можемо активно да утичемо. У ту групу спадају наследни фактори – у данашње време готово свако од нас може да се присети бар једне баке или деке, родитеља који је имао неки лакши или тежи облик поремећаја мождане циркулације. Једна од ствари на коју такође  не можемо да утичемо јесте време – с годинама живота расте и ризик од поремећаја циркулације и развоја обољења која су директно повезана са њом. Рођењем нам је одређен и пол, па иако се код мушкараца нешто чешће јављају поремећаји циркулације у мозгу и мождани удар, код жена имају теже последице, виши степен инвалидитета и смртности.

С друге стране, постоји и читав низ фактора ризика на које можемо да утичемо начином живота. Деловањем на њих, учесталост од можданог удара може да се смањи чак за 50 одсто, што је и достигнуто у развијеним земљама света.

Говорећи о факторима ризика на које можемо да утичемо, др Беслаћ-Бумбаширевић посебно истиче хипертензију, пушење, шећерну болест, повишене масноће у крви, физичку неактивност, гојазност, неправилну исхрану, срчане болести (аритмије, инфаркт миокарда). Упозорава:

– Повишен артеријски притисак се друкчије назива и тихи убица, јер је болест која не даје симптоме, а разара крвне судове у целом организму. То је разлог што ову болест треба дијагностиковати на самом почетку, а онда упорно и агресивно лечити. Лековима треба одржавати вредности притиска 120–130 са 80–85 mmHg. 

Шта још можемо да учинимо сами за себе? Верујте, много шта. На пример, да се одрекнемо пушења. Пушење је једна од навика које се можемо ослободити, јер нас, осим новца, може коштати и трајног поремећаја здравља. На шећерну болест као један од фактора ризика такође је могуће утицати – правилном исхраном и дисциплинованим придржавањем терапије коју је препоручио дијабетолог. Али, наша саговорница скреће пажњу и на неке мање познате чињенице.

– Висок ниво масноћа, холестерола и триглицерида у крви могуће је контролисати одговарајућом исхраном, а изузетно и додатком неких од лекова за смањење нивоа масноћа у крви. Савремени живот подразумева и често дуготрајно седење, у канцеларији испред монитора компјутера, или код куће испред телевизора, што директно утиче на успорење крвотока и поремећај циркулације. Зато будите активни у слободно време – умерена физичка активност представља једно од најделотворнијих превентивних понашања за добро здравље.

Фактор ризика на који несумњиво можемо да утичемо јесте и прекомерна телесна тежина. О томе наша саговорница каже:

– Гојазност је често повезана са модерним начином живота и представља фактор ризика на који можемо да утичемо. Редукција телесне тежине и правилна исхрана, богата свежим воћем и поврћем, сматрају се једним од најважнијих корака у превенцији развоја транзиторног исхемичног напада и можданог удара.

Код особа са више фактора ризика пре свега се препоручује редовна контрола и лечење, као и промена стила живота – редовне, свакодневне шетње и правилна исхрана. Додатно, у свету а и код нас, лекари за превенцију васкуларних болести, пре свега срца, препоручују и свакодневно узимање аспирина у малим дозама од 100 мг. Ово се односи само на особе код којих је лекар проценио потребу за превентивном терапијом и код којих не постоји контраиндикација за примену ацетилсалицилне киселине.

Све у свему, неколико малих, али свакодневних корака на животној стази здравља несумњиво воде ка здравој, дугој и лепој старости.