Дуг пут до нижих цена

Само они који већ имају спремљене паре за куповину аутомобила произведеног у ЕУ имаће за почетак директну корист од наше једностране примене Прелазног трговинског споразума. У овом случају царина се преполовљава са постојећих 20 на 10,6 одсто. Рачунице већ показују да би малопродајна цена требало да буде мања за девет одсто, односно да би нека просечна уштеда износила око хиљаду евра.

Сви остали потрошачи у Србији ипак ће морати да сачекају док у свом буџету не осете бољитак од обарања царина на увозну робу. На почетку умањење царина је мало, мада има и оних производа код којих се царине укидају одмах. Међутим, док се ти производи појаве у трговинама проћи ће сигурно први квартал наредне године, а у многим случајевима мораће да се сачека још годину-две дана до осетније нижих цена. Потпуна либерализација трговинских односа са европском породицом, зона слободне трговине, предвиђена је, међутим, тек после пет година. Другим речима, сви индустријски и већина пољопривредно прехрамбених производа из Европске уније продаваће се код нас без царине тек од 2014. године. Уколико у односима са ЕУ не буде, наравно, других договора.

(/slika2)Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић проценио је недавно да ће следеће године због једностране примене трговинског дела споразума мањак у буџету због мањих царина и ПДВ-а износити око 150 милиона евра. Прерачунато на број становника тако произлази да ће сваком од нас у џепу остати по отприлике 25 евра. Међутим, код нас се већ сада види да ће се догодити по оној народној да оно што уштедиш на мосту изгубиш на ћуприји. Јер, Влада Србије одлучила је да мањи државни приход од царина надокнади већим акцизама на кафу, пиво, цигарете и гориво, као и поскупљењем обавезне регистрације аутомобила.

У овдашњој јавности било је много нагађања да ће овај процес угрозити нашу привреду и пољопривреду тако да је пред нама период провере да ли ће се то и догодити. Чињеница је да је испреговарано тако да се царине најмање снижавају на ону робу чију производњу ми желимо да штитимо у наредном прелазном производу. У првој групи чије се укидање царинских стопа очекује већ 1. јануара налазе се, заправо, они производи који се код нас и не производе. Увоз ових производа из Уније до сада није ни праћен царинама или су оне биле на ниском нивоу до пет одсто. То су такозвани неосетљиви производи.

– Домаћа индустрија најдуже ће штитити ону робу из групе најосетљивијих производа на које ће у првој години царина износити 85 одсто постојеће стопе. Царине ће се на ове производе смањивати наредних пет година. То су машине за прање веша, усисивачи и телефони, половна путничка и теретна возила, специјална возила, трактори , бицикли, мотокултиватори, оружје, муниција и обућа… – каже Владимир Међак, из Канцеларије за европске интеграције.

Просечна царина на ову робу је 15,72 одсто што значи да ће после умањења на 85 одсто царине у првој години она износити око 13 одсто. Другим речима, појефтињење ће бити занемарљиво. Наредних година царине на ову групу производа ће падати на 11, па на 8,63, затим на 6,28 и у 2013. години на 3,14 процената.

Зато Међак упозорава да, уколико смањење царина, па и за тих два одсто у првом тренутку, не буде било праћено и нижим малопродајним ценама, то значи да на нашем тржишту нешто не функционише како треба.

(/slika3)– Новац кога се држава одрекла узео је неко други. Увозник или трговац – сматра Међак.

У групи веома осетљивих производа у коју спадају сапуни, лепкови, унутрашње гуме, вагони, обућа са гуменим ђоном и други слични производи, царина ће у првој години бити умањена на 80 одсто постојеће која сада у просеку износи 9,18 одсто што значи да ће она бити око 7,35 одсто. Царине ће се на ове производе смањивати још наредне четири године, па ће и пре завршетка транзиционог периода бити на нули.

За трећу групу „осетљивих” производа, каже Међак, потпуно укидање царина предвиђено је у року од три године. У првој години примене Споразума смањење ће износити 70 одсто постојеће царинске стопе која у просеку износи пет процената. У тој групи су, иначе, со, минерална горива и уља, шешири и капе, контролни медицински и хируршки инструменти...

С обзиром на то да је пре неколико дана шира јавност упозната са извештајем Радне групе за цене, по коме се у Србији, поред Бугарске, прошле године јела најскупља храна у Европи, потрошаче свакако занима да ли ће појефтинити увозна храна из ЕУ. Односно, да ли ће она ценовно бити толико конкурентна да истим домаћим производима спусти цену. Према Споразуму, за сада нема наде да појефтине шећер и сунцокретово рафинисано уље, јер у њиховом случају нема снижавања укупне царинске заштите.

Простора за појефтињење има код других производа. Од Нове године ћемо из ЕУ без царине увозити чајеве, биљне сокове, алге, маслац од кикирикија, неке категорије млечних производа и тестенина. За велику групу намирница предвиђено је постепено снижавање царина. Тако, на пример, за увозни јогурт, маргарин, чоколаду, бисквите, супе, сладоледе, минералне и обичне воде, пиво, предвиђено је да се у следећој години царине смање између 80 и 90 одсто постојеће. Наредних година то би се смањивало све до 40 одсто садашње стопе, а у 2014. години царина би била потпуно укинута. Иначе, за већину прехрамбених производа основна царинска стопа се креће између 20 и 30 одсто. С обзиром на то да је за прву годину примене предвиђено углавном смањење постојећег нивоа за само 10 одсто, лако се закључује да неће бити великих појефтињења, јер ће царина остати на нивоу од 27 одсто. Други видови царинске заштите, а то је прелевман као специјална царина и сезонска заштита, предвиђено је да се смањују истом динамиком као и основна царина.

Слична динамика снижавања увозних дажбина предвиђена је и за алкохолна пића, коњак, виски, шљивовицу с тим што национално пиће и после истека прелазног периода остаје на нивоу 30 одсто садашње стопе.

Једна од честих примедби које су биле упућене Влади Србије због одлуке да једнострано примени Прелазни трговински споразум била је и та да наш аграр излаже превеликом ризику. Потпуно се занемаривало да је нама ЕУ већ дао преференцијале по којима ми без царине ову робу извозимо на њихово тржиште. Изузетак су само квоте које важе за шећер, вино и говедину. Посебан проблем је, истичу критичари, то што се наша аграрна роба излаже конкуренцији, а при том се не добијају средства од ЕУ која следују када земља добије статус кандидата, а која су добили сви који су отварали своја врата за робу из ЕУ.

Помоћник министра пољопривреде за сектор аналитике и аграрне политике Милош Миловановић каже да је пољопривреда Србије већ конкурентна. По његовој оцени, промене у агробизнису ће тек уследити, јер се очекују крупне структурне промене, а то се пре свега односи на укрупњавање пољопривреде.

– Озбиљни произвођачи ће постати још озбиљнији, средњи ће морати још боље да раде, а мали ће морати да одлуче да ли ће се прилагодити новим околностима или ће се бавити нечим другим. Тачно је да је код нас просечан посед мали, али интензивирањем производње то не мора да буде хендикеп. И на малом поседу може се успешно производити. У Србији више од 17 одсто радноспособног становништва ради у пољопривреди, а то је пет пута више него у ЕУ која има импресивне резултате у овој области, што значи да се и са мање може постићи више – каже Миловановић.

По његовој оцени наша пољопривреда се применом дела одредби ССП-а ипак излаже значајној либерализацији, а то показују и подаци. Царинска заштита се са садашњих просечних 21,2 одсто у последњој години прелазног периода смањује на 3,2 одсто.

– Пред нама је дуг пут на подизању конкурентности, унапређењу прераде и пласмана, а надасве у подизању квалитета и поштовању стандарда Европске уније – каже Миловановић.

За неке аграрне производе царине ће бити укинуте већ наредне године, а то су најчешће они који се не производе код нас, или је реч о репроматеријалима. Из ЕУ без царине ће стизати семена, луковице, свиње чисте расе за приплод, коњи, магарци, етерична уља, агруми, маслине, артичоке, бадем, пистаћи, суво грожђе...

У другој групи производа су они код којих ће царине бити постепено смањиване с тим да ће у шестој години бити потпуно укинуте. Уколико постоји сезонска царина од 20 одсто, она се укида с 1. јануаром наредне године. У овој групи су кромпир, црни и бели лук, малине, јагоде, хибридни кукуруз, сурутка, ораси, шаргарепа...

За производе из треће групе царине ће за шест година бити умањене или укинуте, а сезонска царина од 20 одсто наставиће да се примењује у току и после транзиционог периода. Тако ће, на пример, царина за парадајз следеће године бити мања за пет одсто од постојеће да би од шесте године, па надаље, износила 20 процената оне која сада важи. Слично је и са слатком паприком где ће се царина и на крају задржати на нивоу од 30 одсто. У овој групи је и воће које се производи у Србији где ће се царине из године у годину обарати, а у шестој години увоз ће бити потпуно либералан.

У четвртој групи су производи за које ће царине постепено бити укинуте или смањене с тим да се сезонска стопа одмах укида. Тако, на пример, царина за свиње ће у шестој години бити смањена за 35 одсто, за јагњад ће износити 40 одсто од постојеће, као и за говеђе месо, неке кланичне производе, сир и маслац. То значи да за ову групу производа, а то су они сточарски који су у свим земљама предмет највећег степена заштите, царинска оптерећења остају и после 2014. године. У ову групу такође спадају јаја, природни мед, суве шљиве, пшеница, али и калемљене руже.