Потребни смо једни другима

Амбасадор Хрватске у Србији Тончи Станичић, који ових дана завршава дипломатски мандат у Београду, оценио је у интервјуу Фонету да између Србије и Хрватске нема правих и суштинских проблема и додао да је, упркос темпу „два корака напред, један назад”, у међусобним односима остварен велики напредак. „Штети нам што се на овај начин препуцавамо у последње време, јер нема суштине у овом садашњем заоштравању. Нема ничег новог, све теме су рециклиране, на овај или онај начин”, рекао је Станичић.

Као доказ за ову тврдњу он је напоменуо да је рат изазвала нека друга власт, која је давно промењена, да је Хрватска тужбу за геноцид против Србије покренула још 1999. године и тако ово питање из политичке пребацила у правну сферу, као што је то недавно учинила и Србија када је реч о Косову.

„Као правник, не могу да разумем прежестоке реакције у Србији за одлуку Међународног суда правде који се прогласио надлежним по питању хрватске тужбе”, рекао је Станичић и напоменуо да суд још није одлучивао о суштини спора двеју држава.

Најаву контратужбе, Станичић је оценио као легитимно право Србије, које нико не спори и не коментарише у Хрватској.

Упитан да ли постоји могућност вансудске нагодбе, Станичић је указао да би за постојање било каквог узајамно повољног решења, морала постојати воља обеју страна.

Станичић је, поводом одлуке Загреба да призна независност Косова, подсетио да се Хрватска одлучила на такав потез, заједно са Бугарском и Мађарском, и да је том приликом дато заједничко саопштење које је било добронамерна порука Србији и покушај објашњења тог корака. „Све ове државе су биле свесне колико је болно ово питање за Србију, али уједно је тај корак био и признавање одређених реалности, које су током времена настале на овим просторима”, објаснио је Станичић.

Станичић је сагласан са председником Хрватске Стјепаном Месићем да комуникација двеју држава стагнира, прецизирајући да то није критика Србије, већ „скривена мисао” упућена обема државама – „учините и једни и други све да отворите канале комуникације”. „Оно што смо чак и у време рата имали, то је комуникација. Она је важна ствар јер то омогућава да се превладају проблеми. А, ако тога нема, онда смо у ћорсокаку”, указао је Станичић и додао да је комуникација између две државе слабија него пре годину дана.

Станичић је о процесу повратка избеглих Срба у Хрватску рекао да то изгледа много боље него што се у медијима представља, као и да из одређених политичких разлога у медијима нема позитивних информација о томе. „Хрватска улаже огромна средства у изградњу станова и кућа за повратнике. Повратак би могао бити доста успешан и то иде својим током. Волео бих да и они имају мало више храбрости и не падну под утицај психозе да су у некој опасности”, рекао је Станичић.

Говорећи о економским односима двеју држава, Станичић је истакао да су они веома добри и прецизирао да робна размена износи око милијарду долара и да сваке године бележи раст од 30 до 35 одсто. Однос у размени је у почетку био у корист Хрватске 4:1, рекао је он, али добро је што се сада та размера мења у корист Србије.

Упитан о приговорима српских привредника да је хрватско тржиште за њих затворено, Станичић је одговорио да је тржиште отворено за сваког ко је озбиљан и има јасну намеру. „Немојте ме погрешно схватити, али хрватско тржиште је напредније од српског. Били смо присиљени да примењујемо европске стандарде, јер је то био важан критеријум придруживања ЕУ”, рекао је Станичић и додао да је то можда један од разлога за такву перцепцију привредника.

Други разлог може бити што један број фирми није способан да послује ван тржишта Србије, оценио је Станичић и истакао да је у интересу Хрватске да српске фирме буду присутне јер се тако и српско тржиште додатно отвара за хрватске фирме.

Станичић је нагласио да се током амбасадорског мандата у Београду није осећао као странац и да не може доживљавати Србију као право иностранство.

Фонет