Гордон Браун као Џејмс Бонд

Британске тајне службе најбоље су информисане структуре у западном обавештајном естаблишменту када је у питању индијски потконтинент. Оне су већ годинама одлично етаблиране и у Индији и у Пакистану, а и прозападна авганистанска влада Хамида Карзаија користи услуге британског САС-а за обуку својих специјалаца.

Како су својевремено управо британски колонијални господари повукли линију границе између Индије и Пакистана, створивши и проблем у Кашмиру, можда је сасвим логично да сада британски премијер Гордон Браун посредује у смиривању напетости између Исламабада и Делхија због недавних терористичких напада у Мумбају. Премијер Браун напре је хитно отпутовао у Кабул, а то се скоро поклопило са погибијом још четворице британских и тројице канадских војника у Авганистану, али и са серијом изјава највиших британских официра да „нема војног решења у Авганистану, као и да ни већи НАТО не може да победи у тој земљи”. Готово све земље НАТО-а које имају своје војнике у Авганистану већ су и званично орочиле дужину боравка својих трупа у гудурама Хиндукуша, што новој администрацији у Вашингтону сигурно није драго. Јер, Барак Обама намерава да појача америчко војно присуство у Авганистану. Али, Браун очито није ишао у Кабул само због тога.

Са друге стране, ситуацију у Пакистану оптерећују стални амерички напади на логоре Ал Каиде у деловима Пакистана уз границу са Авганистаном. И не само да јавност у Пакистану тешко доживљава цивилне жртве у таквим ракетним ударима Американаца, већ и у редовима пакистанске војне обавештајне службе ИСИ ти догађаји имају вероватно негативне последице. Иако је после 11. септембра 2001. године пакистанска влада под притиском Вашингтона одлучила да симпатизере авганистанских талибана и уопште екстремно исламистички настројене официре из редова ИСИ-ја пребаци на редовне војне дужности, велико је питање колико су млади официри те службе, од којих су многи школовани на Западу, искрени у сарадњи са централама британских и америчких служби у региону. Наиме, док су совјетске снаге биле присутне у Авганистану, пакистанске и америчке тајне службе помагале су авганистанске муџахедине у борби против снага председника Наџибулаха и совјетске армије. Пакистану није одговарало совјетско војно присуство на његовој граници, баш као што му није одговарао ни сређен и миран Авганистан. Јер, са обе стране авганистанско-пакистанске границе живе паштуни и Кабул је у прошлости више пута поставио питање ревизије границе у своју корист.

Пакистанска служба ИСИ већ годинама ровари у Авганистану, некада је покушавала да свргне Таџика Рабанија са власти у Кабулу тако што ће подржати Хекматјара, али им то није полазило за руком. Онда су се екстремно исламистички елементи инфилтрирали у редове ИСИ-ја и Исламабад је почео да подржава талибане. Својевремено ми је у Кабулу авганистански министар одбране у влади председника Наџибулаха, генерал Шах Наваз Танаи причао о утицају пакистанских тајних служби на авганистанске муџахедине. После је генерал Танаи покушао пуч против Наџибулаха, пуч није успео и он је из помоћ ИСИ-ја побегао у Пакистан. Онда ми је Наџибулах годину дана касније рекао „да је Танаи био обичан агент ЦИА и ИСИ-ја”. Затим се крајем 2001. генерал Танаи појавио у Фејзабаду на северу Авганистана у борби против талибана. Лепо смо се руковали и направили мали интервју за „Политику”.

Индијски новинар из „Хиндустан тајмса” био је одушевљен када сам му тада представио генерала Танаија. Јер, нешто даље на југу, Индија све то будно мотри и Делхију одговара миран и сређен Авганистан. Супротно од онога шта одговара Пакистану.

Дакле, британски премијер Гордон Браун прихватио је индијске тврдње да је за масакр и тероризам у Мумбају одговорна терористичка група „Лашкар-е-тајиба” која има базе у пакистанском делу Кашмира и која је у децембру 2001. напала индијски парламент. А реч „лашкар” је паштунског порекла. ИСИ има велики резервоар за регрутовање...