Gordon Braun kao Džejms Bond

Britanske tajne službe najbolje su informisane strukture u zapadnom obaveštajnom establišmentu kada je u pitanju indijski potkontinent. One su već godinama odlično etablirane i u Indiji i u Pakistanu, a i prozapadna avganistanska vlada Hamida Karzaija koristi usluge britanskog SAS-a za obuku svojih specijalaca.

Kako su svojevremeno upravo britanski kolonijalni gospodari povukli liniju granice između Indije i Pakistana, stvorivši i problem u Kašmiru, možda je sasvim logično da sada britanski premijer Gordon Braun posreduje u smirivanju napetosti između Islamabada i Delhija zbog nedavnih terorističkih napada u Mumbaju. Premijer Braun napre je hitno otputovao u Kabul, a to se skoro poklopilo sa pogibijom još četvorice britanskih i trojice kanadskih vojnika u Avganistanu, ali i sa serijom izjava najviših britanskih oficira da „nema vojnog rešenja u Avganistanu, kao i da ni veći NATO ne može da pobedi u toj zemlji”. Gotovo sve zemlje NATO-a koje imaju svoje vojnike u Avganistanu već su i zvanično oročile dužinu boravka svojih trupa u gudurama Hindukuša, što novoj administraciji u Vašingtonu sigurno nije drago. Jer, Barak Obama namerava da pojača američko vojno prisustvo u Avganistanu. Ali, Braun očito nije išao u Kabul samo zbog toga.

Sa druge strane, situaciju u Pakistanu opterećuju stalni američki napadi na logore Al Kaide u delovima Pakistana uz granicu sa Avganistanom. I ne samo da javnost u Pakistanu teško doživljava civilne žrtve u takvim raketnim udarima Amerikanaca, već i u redovima pakistanske vojne obaveštajne službe ISI ti događaji imaju verovatno negativne posledice. Iako je posle 11. septembra 2001. godine pakistanska vlada pod pritiskom Vašingtona odlučila da simpatizere avganistanskih talibana i uopšte ekstremno islamistički nastrojene oficire iz redova ISI-ja prebaci na redovne vojne dužnosti, veliko je pitanje koliko su mladi oficiri te službe, od kojih su mnogi školovani na Zapadu, iskreni u saradnji sa centralama britanskih i američkih službi u regionu. Naime, dok su sovjetske snage bile prisutne u Avganistanu, pakistanske i američke tajne službe pomagale su avganistanske mudžahedine u borbi protiv snaga predsednika Nadžibulaha i sovjetske armije. Pakistanu nije odgovaralo sovjetsko vojno prisustvo na njegovoj granici, baš kao što mu nije odgovarao ni sređen i miran Avganistan. Jer, sa obe strane avganistansko-pakistanske granice žive paštuni i Kabul je u prošlosti više puta postavio pitanje revizije granice u svoju korist.

Pakistanska služba ISI već godinama rovari u Avganistanu, nekada je pokušavala da svrgne Tadžika Rabanija sa vlasti u Kabulu tako što će podržati Hekmatjara, ali im to nije polazilo za rukom. Onda su se ekstremno islamistički elementi infiltrirali u redove ISI-ja i Islamabad je počeo da podržava talibane. Svojevremeno mi je u Kabulu avganistanski ministar odbrane u vladi predsednika Nadžibulaha, general Šah Navaz Tanai pričao o uticaju pakistanskih tajnih službi na avganistanske mudžahedine. Posle je general Tanai pokušao puč protiv Nadžibulaha, puč nije uspeo i on je iz pomoć ISI-ja pobegao u Pakistan. Onda mi je Nadžibulah godinu dana kasnije rekao „da je Tanai bio običan agent CIA i ISI-ja”. Zatim se krajem 2001. general Tanai pojavio u Fejzabadu na severu Avganistana u borbi protiv talibana. Lepo smo se rukovali i napravili mali intervju za „Politiku”.

Indijski novinar iz „Hindustan tajmsa” bio je oduševljen kada sam mu tada predstavio generala Tanaija. Jer, nešto dalje na jugu, Indija sve to budno motri i Delhiju odgovara miran i sređen Avganistan. Suprotno od onoga šta odgovara Pakistanu.

Dakle, britanski premijer Gordon Braun prihvatio je indijske tvrdnje da je za masakr i terorizam u Mumbaju odgovorna teroristička grupa „Laškar-e-tajiba” koja ima baze u pakistanskom delu Kašmira i koja je u decembru 2001. napala indijski parlament. A reč „laškar” je paštunskog porekla. ISI ima veliki rezervoar za regrutovanje...