Европа ће копати

Од пре неколико дана, тачније 25. фебруара, почела је нова ера у европском рударењу, преради и рециклажи критичних сировина и минерала. Европска комисија је прогласила листу 47 стратешких пројеката у области критичних сировина, која пре свега потврђује значај производње литијума, графита, кобалта и осталих стратешких сировина. Конкурс који је закључила Европска комисија произашао је из Закона о критичним сировинама који је донет почетком прошле године. Подсетимо, поменути законски акт артикулисао је замисао о стратешкој независности европског континента од доминације од Кине и других неевропских добављача или прерађивача критичних сировина и минерала. Упоредо са смањењем увоза сировина од неевропских извозника, циљ поменутог закона је да створи аутономни ланац снабдевања који је кључан за различите области индустрије, почев од индустрије електричних аутомобила, дигиталне транзиције, одбрамбене индустрије, авио, али и свемирски програм. 
Иако листа критичних сировина и минерала коју препознаје ЕУ броји 34 минерала и сировине, предност је дата никлу, кобалту, литијуму, мангану, графиту, магнезијуму и тунгстену. Занимљиво је приметити да је статус стратешких пројеката врло селективно, али разноврсно додељиван. Статус стратешког пројекта омогућава финансијске користи за пројекте, али прати и значајне законске измене и промене административних процедура за започињање пословних пројекта који се односе на експлоатацију, прераду, рециклажу и замену критичних сировина и минерала. Дванаест држава ЕУ – Белгија, Француска, Немачка, Португалија, Чешка, Грчка, Шведска, Финска, Пољска, Румунија, Естонија и Шпанија – добило је зелено светло за стратешке пројекте. У првом кругу ЕУ је одлучивала искључиво о пројектима који се односе на земље чланице, премда је конкурс подразумевао могућност апликације и држава које званично нису њене пуноправне чланице. 
За јавност у Србији посебно је важна одлука ЕУ да подржи рударске, прерађивачке и пројекте рециклаже литијума. Разлог је јасан – пројекат „Јадар” који је дуго, пре избијања студентске побуне, био у епицентру јавних, стручних и политичких полемика. 
Одлука ЕУ показује да ова наднационална организација не сматра експлоатацију литијума и других стратешких сировина еколошким или геополитичким ризиком, већ приликом за одрживи економски развој, економску конкурентност и стратешку сигурност. Обезбеђивање литијума је од суштинског значаја за остваривање климатских и енергетских циљева, пре свега за производњу литијум-јонских батерија за електрична возила и складиштење обновљивих извора енергије. 
Судећи према броју и врсти пројеката којима је дат статус стратешких, литијум је најзначајнија критична сировина у очима доносиоца одлука о критичним сировима у ЕУ. Потражња за литијумом вишеструко ће расти у следећој деценији, а тренутно се свега 0,1 одсто европских потреба за овим алкалним металом добија из европских извора. За Србију није само битно начелно стратешко опредељење ЕУ области критичних сировина и метала, већ и околност да је наша земља потписала Споразум о партнерству с ЕУ о критичним сировинама и металима, као и околност да тачка 6 Плана за раст западног Балкана потенцира заједничку сарадњу ЕУ и земаља западног Балкана. Стратешко партнерство између ЕУ и земаља западног Балкана, подразумева истоветну правну регулативу на територији ЕУ и других европских држава које нису формалноправно чланице, а која се односи на експлоатацију, прераду и рециклажу критичних сировина и минерала. Исто тако, поменути документи предвиђају и прихватање и конкретно спровођење свих друштвених и еколошких смерница које се примењују у процесу рударења, прераде, рециклаже или замене. 
За нашу земљу одлука ЕУ показује више важних ствари. Срушен је пропагандни мит о Србији као колонији и апсолутно оспорена теза да се у ЕУ неће копати литијум из еколошких или других политичких, економских или већ неких других разлога. Противници пројекта „Јадар” наглашено тврде да је Србија, налик слабо развијеним афричким земљама, „талац” крупног капитала који користи њене природне ресурсе за богате земље с високософистицираном еколошки чистом ауто-индустријом, док у Србији користе непроверене технологије и чине еколошку, друштвену, економску штету и уводе је у зону моралне деградације. Конкретно, Србија мало економски профитира, наноси јој се несагледива штета. С друге стране, ЕУ штити себе о опасног „рударења”. Ситуација је другачија. И ЕУ, а надајмо се и Србија, окреће се експлоатацији, преради и рециклажи литијума, убрзаном развоју иновативне технологије за развој јонско-литијумских батерија и електрификацији возног парка, што је и циљ зелене транзиције. Европа за то има потенцијале, од природних, преко финансијских и научнотехнолошких и индустријских. Србија има потенцијал, врло јасно дефинисано налазиште литијума и бората, најрафиниранији минерал из којег се може екстраховати и прерађивати литијум-карбонат и најзад већ отворену иновативну фабрику литијумско-јонских батерија, као и производну линију „фијата панде” на струју, која увелико ради у Крагујевцу. 
Стварност изгледа другачије. Проблематика експлоатације, прераде и рециклаже литијума од запаљивих и емотивно сугестивних парола пријемчивих за еколошки популизам, моралну стигматизацију пројекта „Јадар” и својеврсни медијски „крсташки рат” против поборника рударења литијума и употребе иновативних технологија за индустрију литијумско-јонских батерија и електричних аутомобила, почиње да се испумпава. Наиме, према одлуци ЕУ, подршку за рударење добило је девет пројеката који подразумевају екстракцију литијума из чврстих стена, баш као што је то случај и с пројектом „Јадар”. Дакле, „Јадар” неће бити посебан рударски случај, већ један од пројеката који се раде на европском континенту који би свим својим карактеристикама требало да добије и статус стратешког пројекта за европску зелену транзицију. 
Литијум, најлакши елемент Мендељејевог периодног система, тренутно је један од најтежих политичких, друштвених и еколошких проблема. Уз мало јавне рационалности, добре воље, спремности државе да разради план акције од рударства све до екологије, могао би да буде суштински важна спона за сарадњу Србије и ЕУ и фактор у будућем концепту развоја и Србије и региона. Србија би пројектом „Јадар” стекла предуслове да буде лидер зелене транзиције и земља која би употребом природног ресурса и развојем иновативних тржишнорелевантних технологија постајала економски све јача и просперитетнија. Србији је потребна стратешки важна одлука која ће омогућити напредак уз рационални опрез, што ни страни инвеститори, попут „Рио Тинта”, ни било ко други, па ни ЕУ, не треба нити може да оспори. Са опрезом, али одлучно ка напретку.

*Политички аналитичар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа