Казне сразмерне примањима

Прилагођавање казне за саобраћајни прекршај висини примања возача, ЛЕД сигнализација на пешачким прелазима и увођење предмета саобраћајна култура у основним школама – само су неки од конкретних предлога грађана за унапређење Закона о безбедности саобраћаја.

У току је израда Нацрта новог Закона о безбедности саобраћаја, који би требало да буде готов до краја године, а грађани Србије сада први пут имају прилику да директно учествују у том процесу.

До сада је на адресу Агенције за безбедност саобраћаја (АБС) стигло више од 200 предлога, каже за „Политику” Милан Илић, саветник директора АБС-а и координатор активности на анализи и систематизацији предлога грађана.

„Свака сугестија се евидентира, тематски групише и детаљно анализира. Најзаступљенији и најрелевантнији предлози биће представљени радној групи коју чине представници МУП-а, других министарстава, АБС-а, судства, тужилаштва, академске заједнице, стручњаци и невладине организације”, објашњава Илић.

Он истиче да је уочена висока заинтересованост грађана који желе да буду активни партнери у креирању безбеднијег саобраћаја.

„Препознали су отвореност институција и могућност да изнесу своје мишљење. Захвале се на одговору у имејлу и на чињеници да је неко прочитао и узео у обзир њихов предлог”, додаје он.

Према најновијој анализи АБС-а, скоро 30 одсто предлога односи се на казнену политику.

„Возачи желе систем у којем казне имају превентивни и васпитни ефекат, а не само функцију упозорења. Често указују да казне немају исти утицај на све – да је, рецимо, новчана казна од 10.000 динара знатно мање одвраћајућа за оног ко зарађује 500.000 него за оног ко прима 50.000 динара месечно. Једна група грађана предлаже увођење система казни сразмерних примањима, слично моделу у Финској, док се други противе том концепту”, објашњава Илић.

Посебно је занимљив и детаљан предлог једног грађанина који је урадио упоредну анализу и предложио формулу за пропорционално увећање казне у складу са бројем казнених поена.

„На пример, ако возач већ има шест поена, а добије казну од 10.000 динара, та казна би, по тој формули, била увећана на 16.000 динара – односно 10 одсто више по сваком постојећем поену”, објашњава наш саговорник.

Процене указују да око 90 одсто возача поштује саобраћајне прописе, док око 10 одсто чине они који су склони понављању тежих прекршаја.

„Закон треба да штити савесне учеснике и да истовремено делује превентивно и репресивно према онима који систематски угрожавају друге”, каже Илић.

Око 20 одсто предлога односи се на побољшање инфраструктуре и сигнализације.

„Често је предлагано да се пешачки прелази, нарочито у близини школа и болница, обележе ЛЕД сијалицама. Такође, већи број грађана подржава увођење тајмера на свим семафорима како би се возачима и пешацима олакшало доношење безбедних одлука”, наводи Илић.

Око 15 одсто грађана се залаже за јачање едукације и увођење предмета саобраћајна култура у основне школе.

„Многи сматрају да се саобраћајна култура развија од најранијег узраста и да систематско образовање у тој области треба да буде обавезно од основног образовања”, наглашава Илић.

Међу предлозима се издвајају и обавезна обука и полагање за управљање бициклом и електричним тротинетом, строже санкције за бахате возаче, дигитализација надзора и процесуирања прекршаја путем камера и система заснованих на вештачкој интелигенцији.

„Неки од ових предлога су већ у фази дубље анализе јер су применљиви и иновативни. Биће обрађени, груписани и представљени на радној групи. Задовољни смо јер грађани препознају своју улогу и зато што желе да, заједно са АБС-ом и МУП-ом, учествују у креирању бољег система безбедности у саобраћају”, објашњава Илић.

Нацрт новог закона израђује се ради усклађивања са прописима Европске уније, али и ради отклањања уочених недостатака важећег закона – са циљем повећања безбедности и смањења броја саобраћајних незгода са тешким последицама. Планира се и прецизније дефинисање услова под којима суд може донети одлуку о трајном одузимању возила – у случају да је возач у последње две године два пута правоснажно осуђен за тешке прекршаје, а потом понови тежи прекршај.

Међу предлозима који су изазвали највише пажње је и увођење алко-брава за возаче који су више пута санкционисани због вожње под дејством алкохола.

„Подаци показују да су у око 11 одсто саобраћајних незгода са настрадалим лицима возачи били под утицајем алкохола. Алко-браве су уређаји који онемогућавају покретање возила док возач не докаже да нема алкохола у организму – и као такве би имале снажан превентивни ефекат”, истиче Илић.

Разматра се и строже санкционисање случајева у којима путници нису везани сигурносним појасом – и то не само као лична одговорност путника већ и као одговорност возача. Према подацима МУП-а, 80 одсто оних који су погинули на задњем седишту нису били везани. Појас смањује вероватноћу смртног исхода услед повреда у возилу при саобраћајној незгоди за скоро 50 процената.

Сви грађани који желе да предложе конкретне мере за унапређење новог Закона о безбедности саобраћаја могу то учинити слањем предлога на имејл-адресу: [email protected].