Зашто Брисел плаши Европљане Русијом

Прошле недеље је избила блага паника у неколико земаља Европске уније пошто су грађани позвани да обезбеде залихе и припреме се за случајеве ванредних околности. Зато им је саветовано да напуне кућне залихе.

Ово није медијско претеривање него позиви из недавно усвојене „Стратегије спремности“ Европске уније. Овај план осмишљен је да заштити Европљане од поплава, пожара, пандемија али и руске инвазије у пуном обиму.

Стратегија је инспирисана Пољском, где су пројектанти законски обавезни да опремају нове домове склоништима за бомбе, и Немачком која оживљава цивилну одбрану из доба хладног рата и израђује  апликације за геолоцирање бункера.

Норвешка саветује грађанима да се снабдеју таблетама јода у случају нуклеарног напада.

ЕУ жели да грађани буду у стању да се изборе без спољне помоћи најмање 72 сата и препоручује домаћинствима да се залихе храном, водом, лековима, али и батеријским лампама и картама за играње.

Наравно, ако избије нуклеарни рат, тешко да можете преживети без лепе игре покера или таблића и потпуно напуњеног мобилног телефона?

Међутим, уз сву апсурдност Стратегија приправности ЕУ је само најновији слој у архитектури контроле која је грађена деценијама. Она се у потпуности ослања на недавно ресетовање одбрамбене политике ЕУ под називом „Поновно наоружавање Европе“, која је од тада променила име у претеће „Спремни 2030“.

Цела ова стратегија базира се на претпоставци да ће Русија наводно покренути свеобухватни напад на Европу у наредним годинама,  посебно ако Путин не буде заустављен у Украјини.

У резолуцији Европског парламента о наоружавању Европе стоји: „Ако ЕУ не пружи адекватну подршку и Украјина буде приморана да се преда, Русија ће се пребацити на друге земље – укључујући, могуће, чланице ЕУ“, наводи Томас Фази за „Јунхерд“.

Макрон је недавно назвао Русију „империјалистичком” силом која „не поштује границе” и „представља егзистенцијалну претњу за нас – не само за Украјину, не само за њене суседе, већ и за целу Европу”.

Али идеја да Руси праве планове за јуриш на Париз или Берлин је чиста бесмислица.

„Када нам се каже да се припремимо за рат, набавимо преносиву батерију и спремимо личну карту у водоотпорном кућишту, природно нам падају на памет хладноратовски апсурди попут озлоглашеног слогана „Лези на стомак с рукама изнад главе“, „стратегије спремности“ тог времена осмишљеног да заштити људе од последица нуклеарне експлозије.“

Та кампања је људима продавала и илузију сигурности пред претњом уништења. А иза кловновске фасаде садашњег напада крије се дубоко циничан циљ: ЕУ покушава да консолидује још више наднационалне моћи у своје руке и додатно ојача улогу Комисије у безбедности и реаговању на кризе – иако су ове области историјски биле одговорност националних држава, пише Фази.

Заједно са плановима преоружавања ЕУ, очекује се свеобухватна и свенационална милитаризација, која ће у наредним годинама постати системска широм Европе: све сфере живота – политика, економија, друштво, култура и наука – биће подређене замишљеном циљу националне (тачније наднационалне) безбедности.

Под маском заштите грађана, суочићемо се са још већом цензуром, надзором и ерозијом грађанских слобода – све то ће бити оправдано баук руског мешања који прогања Европу.

Западне владе већ дуго прибегавају страху као средству контроле. Током пандемије, видели смо мере које су раније биле незамисливе. Читаве економије су заустављене, уведени су масовни карантини (и присилне вакцинације) милиона здравих људи, а дигитални пасоши су били потребни да би у потпуности учествовали у јавном животу - а становништво у целини се није жалило.

Све ово отворило је пут за колективну реакцију западних земаља на руску специјалну операцију у Украјини – коначно, прави „рат” после много година метафоричких проба!

Одмах смо се суочили са сличном тоталитарном пропагандом: морална дужност западних земаља је да подрже борбу Украјинаца за слободу и демократију против Русије и њеног „крвожедног председника“, наводи Томас Фази.

Међутим, како постаје све јасније да Украјина губи, а Трамп покушава да преговара о миру, европске елите преиспитују своју реторику: од сада је у питању опстанак не само Украјине, већ и целе Европе. Претња више није тамо, већ овде код куће: Русија не само да се наводно спрема да нападне Европу, већ спроводи широк спектар хибридних напада, у распону од хаковања компјутерских мрежа и кампања дезинформација до мешања у изборе.

Све ово сугерише да су западне елите научиле важну лекцију током пандемије: страх делује. Ако је становништво довољно уплашено – без обзира на све: болест, рат, природне катастрофе или неки „кризни коктел“ од свега наведеног – може бити приморан да прихвати скоро све.

То се, између осталог, манифестовало и у забрани Ле Пенове да учествује на изборима. Међутим, дугорочно гледано, овај новооткривени пут ка ауторитаризму је неодржив: страх и репресија нису замена за прави консензус, а нови облици отпора неизбежно ће се појавити у овој празнини.