„Лош” холестерол утиче на појаву инфаркта срца и шлога

Особе које су дужи временски период изложене повишеним вредностима ЛДЛ холестерола имају већи ризик од развоја инфаркта миокарда и шлога. Статистика је неумољива, с обзиром на то да због кардиоваскуларних болести у нашој земљи свакога дана живот изгуби 132 особе. Међутим, охрабрујуће је да би чак 80 одсто кардиоваскуларних догађаја могло бити спречено, првенствено бољом контролом лошег ЛДЛ холестерола, који представља фактор ризика који најлакше може да се промени.

Људи се рађају са ниским нивоом ЛДЛ холестерола, али неправилна исхрана, физичка неактивност и гојазност могу довести до повећаних вредности липида у крви. Висок холестерол не зависи од типа телесне грађе, док телесна тежина није поуздан показатељ да ли особа пати од високог холестерола. Многи мршави људи претпостављају да нису у опасности, што их често доводи до занемаривања здравијих животних навика. Међутим, управо мршави људи са повишеним ЛДЛ холестеролом често имају генетски изазване повишене вредности холестерола, тачније њихов организам прекомерно производи холестерол. Статистике показују да један од 200 људи може имати овај генетски поремећај, такозвану породичну хиперхолестеролемију, речено је на едукативној трибини под називом „ЛДЛ холестерол – вест коју не смемо игнорисати”.

– Један од кључних изазова у ендокринологији је препознавање повишених вредности ЛДЛ холестерола, посебно код оних који немају очигледне симптоме. Многи пацијенти нису свесни свог стања, а проблем се често открије тек када већ постоји озбиљан кардиоваскуларни догађај. Управо из тог разлога је редован скрининг за ЛДЛ холестерол, почевши са 35 година код мушкараца и 45 година код жена, од есенцијалне важности. Генетски фактори, као што је породична хиперхолестеролемија, могу довести до веома високих вредности холестерола већ у раним годинама живота. Пацијенти са овом болешћу, иако често немају симптоме, имају изузетно висок ризик од инфаркта миокарда и других озбиљних кардиоваскуларних проблема. Ако постоји породична историја раних кардиоваскуларних догађаја, обавезно је извршити скрининг код деце и блиских сродника. Иако је исхрана и физичка активност важна, код особа са генетским поремећајем, као што је породична хиперхолестеролемија, неопходна је медикаментозна терапија. Статини су кључни у лечењу, а нова генерација лекова који се примењују чак и једном у шест месеци, представљају значајан напредак у снижавању ЛДЛ холестерола и смањењу кардиоваскуларног ризика – објаснила је проф. др Катарина Лалић, ендокринолог у Клиници за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Универзитетског клиничког центра Србије.

Када се атеросклероза развије у артеријама које снабдевају мозак (каротидне артерије) може доћи до можданог удара, а уколико захвати артерије које снабдевају срце (коронарне артерије) може наступити срчани удар или инфаркт срца.

– Као кардиолог, свакодневно виђам последице повишеног ЛДЛ холестерола који годинама остаје непрепознат. Овај „лош” холестерол главни је узрок атеросклерозе, процеса који доводи до сужења крвних судова и озбиљних компликација попут инфаркта миокарда и шлога. Проблем је што повишене вредности најчешће не дају симптоме, па холестерол често откривамо тек након што се догоди први кардиоваскуларни инцидент. Зато је кључно да се редовно контролише ниво холестерола, посебно након 40. године. Међутим, једнако је важно да прилагодимо референтне вредности у лабораторијама. За здраву особу, ЛДЛ холестерол до 3 ммол/л може бити прихватљив, али за некога ко је имао инфаркт, стент или бајпас, циљна вредност мора бити испод 1,4 ммол/л. Пацијенти су често у заблуди јер лабораторијски налази показују нормалне вредности које важе само за здраву популацију – нагласио је проф. др Петар Оташевић, кардиолог у Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње.

Иван Тојагић из Удружења „Моја друга шанса” истакао је на едукативној трибини да се савремене терапије које снижавају ЛДЛ холестерол све више развијају, али да нису доступне за све пацијенте којима су потребне у Србији.

– Наш циљ је да сваки пацијент у Србији има приступ најсавременијим медицинским решењима, без обзира на препреке – истакао је Тојагић.