У Шумадији се већ каже: „дужан к‘о Миланка”

Бресница – Миланки Вукадиновић (62) било би потребно „хиљаду живота” да би отплатила износ наводног дуга Фонду за пензијско и инвалидско осигурање. Пензионерка из шумадијског села Бреснице добила је документ у којем је наведено да Фонд од ње потражује 999.999.999,99 динара али, пошто је у међувремену отплатила 32.817,42, остатак дуга свео се на – 999.967.182,57 динара.

Реч је о несвакидашњој грешци, висине милијарду динара мање једна пара, или скоро 11 милиона евра, и о заврзлами коју ових дана препричавају у Шумадији. Да све буде занимљивије, још се може на крају испоставити да не дугује Миланка Фонду него обратно, али нажалост много мању своту.

– То решење добила сам пре десет дана, и најпре ми је било смешно. Онда сам схватила да ту нема шале, па ми је дошло да кукам – прича Миланка за „Политику”.

У домаћинству Вукадиновића скоро комплетан „кућни савет” – Миланкин супруг Слободан (69), син Ненад (43), снаха Славица и унука Андријана (унук Адам је био у школи) – покушава да нам објасни ову заврзламу.

Елем, Миланка је 2006. добила решење о одласку у пољопривредну пензију уз обавезу да, на име неплаћених доприноса за једну годину, осам месеци и 24 дана, отплати дуг од 26.000 динара. Већ при првој исплати, кад је на име заосталих пензија добила 36.000 динара, одбијено је 12.000 динара, и на сваком од следећих 40 чекова (20 месеци) такође је одузимана трећина новца. Она поседује и документ из Фонда да је од пензионисања до сада, на име тог дуга, отплатила чак 58.544,70 динара, или више него двоструко, али се зна да ту постоје и камате.

Месечни одбитак достигао је износ од 2.100 динара и породица се заинтересовала колики је преостали дуг, колико још рата има. Тада је Ненад у филијали Фонда ПИО у Чачку добио оно решење на милијарду динара дуга...

– Два пута сам путовао у Београд, у централу Фонда, они су ме враћали у чачанску филијалу. У Чачку ми је, чак, једна службеница предочила могућност да дуг отплатим у ратама, као да се ради о ситнини. Јасно је да је реч о грешци и неспоразуму али ми, ни после свега, нисмо добили исправљено решење – каже нам Ненад Вукадиновић.

У чачанској филијали Фонда ПИО јуче су нам рекли да је директорка Кринка Лукић на службеном путу, док начелник Страцимир Михаиловић, који је замењује, нема налог да даје изјаве. Ипак смо, уз помоћ стручњака за ову област, успели да добијемо веродостојно објашњење како је дошло до овакве бројчане грешке.

До почетка ове године пензија је Миланки Вукадиновић исплаћивана из посебног Фонда ПИО самосталних делатности, који је сада спојен са главним пензионим фондом. Предмет је архивиран у Београду где се по потреби уносе измене и тврди се да је законска обавеза носиоца пензије да, као у овом случају, сам води рачуна о отплати и истеку пореског дуга.

Претпоставља се да је читава главница отплаћена и да је у неком тренутку остало да се плати само још једна камата па је програмер на рачунару, који није могао знати колико износи та камата, једноставно уписао неку бројку. Могла је то да буде нула, јединица или деветка, као у овом случају, и она се раширила кроз свих 11 места у рачунару. А документ је издат Вукадиновићима једноставно тако што је службеница у Чачку ушла у базу података и одштампала га.

Испоставља се, дакле, да ће Миланка морати да прибави решење да је отплатила сав дуг за доприносе, па са њим да се појави у филијали и коначно добије нормално решење о пензији. Ово са дугом од милијарду динара, разуме се, није такво. Јер и са месечном отплатом од 2.300 динара, морала би да поживи 39.682 године, башка камате.

Гвозден Оташевић