Медији имају кључну улогу у превенцији

Овогодишњи Дан сећања на жене жртве насиља, 18. мај, Србија је дочекала са неславном статистиком – од почетка године чак осам жена убијено је од стране партнера, оца или сина. Статистика Министарства унутрашњих послова сведочи да се у протеклих пет година број догађаја насиља у породици и других родно заснованих облика насиља креће између 27.000 и 29.000. Подаци Центра за подршку женама говоре да је од 2010. године у породично-партнерском односу убијено више од 330 жена, а њихова анализа сведочи да се свака трећа жена раније обраћала институцијама система за помоћ. Бројке такође сведоче да осам од десет жена страда од руке мушких чланова породице, као и да највећи број њих бива убијено у породичном дому – тамо где би требало да буду најсигурније и најзаштићеније. 

Подсећања ради, Национални дан сећања на жене жртве насиља проглашен је одлуком Владе Србије 2017. године, у знак сећања на 18. мај 2015. године, када је у породичном насиљу за три дана у нашој земљи убијено седам жена. Овај дан нас сваке године подсећа на тешке последице насиља према женама и на одговорност свих друштвених актера, укључујући и медије, да граде културу нулте толеранције на насиље. Поводом овогодишњег Дана сећања на жене жртве насиља, Програм Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији позива медије да приликом извештавања о насиљу према женама додатно обрате пажњу на слике које користе, како би се и визуелним средствима послала јасна порука о неприхватљивости насиља. Ова активност реализује се у оквиру пројекта „Зауставимо насиље – Остваримо равноправност”, а пројекат заједно спроводе агенције Уједињених нација у Србији – УНДП, УНФПА, Уницеф и UNWOMEN у партнерству са Владом Србије и уз подршку Владе Шведске.

„Медији имају кључну улогу у превенцији насиља према женама – не само кроз одговорно информисање о конкретним, појединaчним случајевима, већ и едукацијом јавности која води ка препознавању и спречавању насиља. Иако наслов и слика имају задатак да привуку пажњу на медијску објаву, у извештајима о насиљу потребно је водити рачуна о достојанству жртве и о поруци која се шаље широј јавности. У смерницама за медијско извештавање о насиљу према женама групе ’Новинарке против насиља’ препоручује се избегавање фотографија и покривалица које откривају идентитет жртве, приказују симулацију насиља или физичке повреде. Уместо тога се предлажу фотографије и илустрације које приказују снагу жртве и јасно показују да је насиље злочин. Због тога позивамо све медијске редакције да дају свој допринос креирању друштва у коме се жртвама верује, насиље препознаје и пријављује, а визуелна комуникација користи као алат за оснаживање жена и заустављање насиља”, истичу представници УНДП-а у Србији.

Они подсећају да се међу смерницама налазе и препоруке да се не користе фотографије и прилози којима се открива идентитет жене или чланова њене породице, укључујући и илустрације којима се посредно може открити идентитет жртве, као што су фотографија куће, улице, или радног места жртве. Такође се препоручује избегавање фотографија и видео-снимака који приказују симулације насиља – на пример жене која се скрива у ћошку док мушкарац стоји изнад ње са подигнутом песницом или ножем, јер такав садржај може трауматизовати преживеле и додатно их укалупити у улози жртве, уместо да води стварању осећаја сопствене снаге за излазак из насилне ситуације. Не препоручује се ни коришћење фотографија или видео-снимака на којима су жене са модрицама или другим физичким повредама, јер оне могу бити трауматичне за неке особе и стварати погрешну претпоставку да је физичко насиље једини облик насиља над женама, чиме се смањује свест о штетним последицама других облика насиља, као што су психолошко, сексуално и економско насиље.

Међу смерницама се налази и препорука да се не користе фотографије или илустрације на којима су насилник и жртва приказани једно поред другог, јер се на тај начин њихов однос романтизује и ставља их на исти ниво, што може додатно трауматизовати преживелу особу и замаглити чињеницу да насиље произилази из неједнаког друштвеног положаја жена и мушкараца. Уместо тога, саветује се коришћење илустрација које приказују осећања преживеле или жртве, као и њену снагу – жене не треба приказивати само са затвореним устима, без гласа, или у пасивној позицији. Жене могу бити приказане како плачу или су забринуте, али њихова снага и одлучност треба да буду уочљиве у исто време – примера ради, кроз стегнуту песницу, одлучан поглед, усправни став, поносан став... Такође се могу користити графикони који приказују статистичке податке о насиљу или фотографије, односно видео-прилози са протеста женских организација, фотографије руку у лисицама, полицијских кола, судијског чекића...