Трампова сенка над Европом

Румуни, Пољаци и Португалци данас излазе на биралишта у ономе што је на Старом континенту описано као „суперизборни дан” – који ће одредити правац ових земаља у времену растућих политичких и трговинских тензија. Кандидат крајње деснице наклоњен Доналду Трампу важи за фаворита у другом кругу председничких избора у Румунији, док анкете показују да се још двојица симпатизера МАГА налазе на другом и трећем месту на председничким изборима у Пољској, што би додатно могло продубити поделе унутар Европске уније. Истовремено, у Португалији се одржавају ванредни парламентарни избори, само 14 месеци након претходних, и чини се да ће бар овде статус кво бити очуван.

Лидер суверенистичке Алијансе за уједињење Румуна (АУР) Ђорђе Симион суочава се са центристичким градоначелником Букурешта Никушором Даном, у гласању које аналитичари називају најважнијим у посткомунистичкој историји земље. Из угла Брисела, у случају Симионове победе, премијери Мађарске и Словачке Виктор Орбан и Роберт Фицо, који као и Симион одбијају да шаљу војну помоћ Украјини, могли би добити новог савезника у Европском савету при одлучивању о подршци Кијеву, енергији, или буџету ЕУ. Иако га критичари сврставају у проруски блок, Симион одбацује такву етикету. Тврди да би ЕУ, ако Москва не прекине рат, требало да конфискује замрзнуту руску имовину, док такође каже и да је Урсула фон дер Лајен „само за нијансу боља од Путина”. Али у теорији би могао да буде више сарадљив него што делује – пошто себе пореди са Ђорђом Мелони, италијанском премијерком и лидерком тврде деснице, која ипак игра конструктивну улогу у ЕУ, док његов АУР припада истој групацији у Европском парламенту као и њена Браћа Италије.

Ипак, Симионова реторика изазива забринутост. Његови ставови против зелених политика и права ЛГБТ заједнице, као и чињеница да је политичку каријеру започео кампањом за уједињење Румуније и Молдавије, довели су до тога да му буде забрањен улазак не само у Молдавију већ и у Украјину, коју оптужује за дискриминацију румунске мањине.

Његов противкандидат Никушор Дан наводи да Румуни данас бирају између европског мејнстрим пута или ауторитарног заокрета. Као сушта супротност Симиону, оштрог језика, који себе пореди са Трампом, а Дана са Фон дер Лајеновом, градоначелник Букурешта каже да ту компарацију радо прихвата. Дан, који је хваљен због заустављања неконтролисане градње и јавних набави у главном граду, упозорава и да би страни инвеститори могли брзо да изгубе поверење у Румунију ако би Симион, који оптужује западне компаније да исцрпљују национално богатство земље, победио на изборима. Посебно ако би потом именовао Калина Ђеорђескуа за премијера, као што је обећао.

Иако је исход избора неизвестан, пошто се Дан приближио Симиону према анкетама, једно је сигурно: ко год да задужи кључеве председничке палате Котрочени неће имати времена за славље, јер је буџетски дефицит Румуније у 2024. досегао девет одсто БДП-а, што је највише у ЕУ.

Са сличним избором између два модела Запада: једног у оделу и кравати из Брисела и другог у црвеном качкету из Вашингтона, суочавају се и Пољаци. Пре две недеље, кандидат којег подржава десничарска Право и правда (ПиС) Карол Навроцки стајао је раме уз раме с Доналдом Трампом у Белој кући. „Победићеш”, рекао му је Трамп, према речима Навроцког. Тај благослов би, међутим, могао да буде и клетва. Ставови Пољака према Трампу, али и према Америци уопште, драстично се мењају. Недавно истраживање, како наводи британски „Економист”, показало је да је свега 31 одсто Пољака задовољно стањем односа са САД, што је пад од чак 49 поена у односу на 2023. годину. Навроцки са 25 одсто подршке заостаје за Рафалом Тшасковским, градоначелником Варшаве и кандидатом владајуће Грађанске платформе (ПО), кога подржава 33 одсто бирача. Међутим, ситуација ће се додатно закомпликовати у другом кругу 1. јуна, јер се очекује да ће Славомир Менцен из крајње десничарске Конфедерације, која окупља Трампове следбенике и евроскептике, данас завршити као трећи са 11 одсто. Његов јак резултат могао би да натера и Тшасковског и Навроцког да му се приближе и додворе његовим гласачима. Иако власт у Пољској формално припада премијеру и парламенту, председник ипак има реалан политички утицај – потписује или одбацује законе, именује судије и амбасадоре и учествује у обликовању спољне политике. Председници ретко могу да спроводе сопствену агенду, али зато лако могу да блокирају туђу. Довољно је питати актуелног премијера Доналда Туска, лидера ПО, чија коалиција је дошла на власт 2023. године. Он је више пута ушао у отворени сукоб с председником Анджејем Дудом. Он и даље одржава блиске везе са ПиС-ом, а блокирао је око двадесет закона које је усвојио нови парламент – неке ветом, а неке слањем Уставном суду на проверу. Победа Тшасковског окончала би ову блокаду, омогућивши Тусковој коалицији да спроведе многе законе које Дуда кочи. Тшасковски је обећао да ће подржати ублажавање строге забране абортуса, која је уведена 2020. године. Али чак и ако победи, његове могућности ће бити ограничене. Тускова коалиција, у којој су конзервативци, либерали, левичари и зелени, дубоко је подељена по питањима као што су абортус, истополни бракови и односи са црквом. Многа од Тускових предизборних обећања још нису испуњена. То је један од разлога што свега 39 одсто Пољака позитивно оцењује његову владу. До сада је председник из редова опозиције помогао да се прикрију те унутрашње поделе. Али ако савезник преузме ту функцију, разлике би могле да испливају на површину.

У овом изборном „супердану” једино се у Португалији очекује мање драме. Луиш Монтенегро, премијер и лидер Демократског савеза (АД), која је преузела власт након тесне победе прошле године, нашао се под све већим притиском због фирме за заштиту података коју је основао 2021, а коју је годину касније пребацио на своју супругу и синове. Суочен с оптужбама за потенцијални сукоб интереса, Монтенегро, који пориче било какво неетичко понашање, иницирао је гласање о поверењу својој администрацији у марту, наводећи да жели „да прекине атмосферу сталних инсинуација и интрига”. Изгубио је и расписани су нови избори. Недавне анкете показују сличан резултат као прошли пут – АД на око 33 одсто, опозициони Социјалисти (ПС) на 26 процената, а крајње десна Чега на 17 одсто.