Шта грађанима Хрватске доноси Нова година

Од нашег сталног дописника
Загреб – Грађане Хрватске од Нове године чекају разне новости које ће директно утицати на њихов свакодневни живот, али највише стрепе од најављених али и сасвим недефинисаних последица светске економске кризе чији „плимни вал” се у РХ очекује током пролећа.

Оно што је за сада сигурно, сви који примају плате из државне касе од почетка године ће добити повишење од 6 одсто, о чему је влада управо донела одлуку иако против своје намере да барем на пола године замрзне сва плате због надолазеће економске кризе. Наиме, у жестоким преговорима синдикати су одбили такву могућност запретивши и великим штрајком свих запослених у јавном сектору, па је влада морала да примени већ раније склопљен колективни уговор који предвиђа повишење плата за шест одсто. Тако ће од јануара основица за израчунавање плата у јавном сектору бити 5.415 куна (758 евра), односно виша просечно за око 42 евра.

Истовремено, Санадерова влада је утврдила и измене Закона о платама државних службеника које би – како се верује – требале да онемогуће негативну селекцију и у државну службу привуку младе и високообразоване кадрове чиме би се унапредио садашњи рад државне управе и служби. Уводи се 12 платних разреда по којима ће напредовати службеници, предвиђено је и премештање у ниже платне разреде за оне који не задовољавају у раду, као и стимулативне награде за ванредне доприносе у служби.

Нова година доноси и нове проблеме пушачима, јер почиње ригорозно спровођење забране пушења на јавним местима, али и поскупљење цигарета. Нове цене ипак неће бити астрономске како се то у почетку најављивао, већ ће кутија цигарета поскупити за око 11 динара, што је ипак много, јер и до сада су цигарете у Хрватској биле осетно скупље него на пример у Србији и БиХ. Зато многи сматрају да то поскупљење неће битније утицати на жељено смањење пушења, већ само на јачање и до сада разгранатог шверца цигарета.

Током идуће године и Хрватска ће почети да издаје биометријске пасоше и легитимације, а већ од јануара мења се и досадашњи идентификациони број грађана. Укида се досадашњи ЈМБГ (јединствени матични број грађана) и уводи нови ОИБ (особни идентификациони број), који ће бити јединствени идентификатор и за грађане и за фирме. Лични документи, међутим, неће се због тога морати да мењају одмах, већ када им истекне рок важења.

Како је објашњено, до ове промене долази у складу с међународним као и прописима ЕУ, који број цифри у идентификационом броју ограничавају на 12. Као што је познато, ЈМБГ има 13 бројева и сматра се да открива превише података о његовом носиоцу (датум рођења, пол и етничку припадност), док ће се нови ОИБ састојати од укупно 11 бројева – 10 бројева до којих се долази случајним одабиром и једним бројем који служи као контролни.