Косметски чвор

У скупштини Србије се 15 сати расправљало углавном о Косову и Метохији, а да нисмо чули ниједну нову а спроводиву идеју од које би некоме било боље. Влада није пала, није се чак ни гласало, али су се сви добро испричали, ако се тако може назвати полемика која је повремено била на ивици инцидента.

Вук Јеремић је тражио подршку и државно јединство, Слободан Самарџић је владу оптуживао за спровођење погубне политике по националне интересе, а Чедомир Јовановић је вапио за визијом.

Новинари, који су остали до краја расправе, кажу да је скупштина после поноћи изгледала као да је новогодишње славље већ почело. Ћаскало се и није се бирало с ким. Елем, нико није деловао потресено.

Практично сви учесници расправе су у минулих петнаестак година били и власт и опозиција и свиувек боље знали како и шта треба радити док су били опозиција.

Тако се још једном потврдило да је Космет омиљена тема у међустраначким спорењима.

Бивши министар за Косово и Метохију оптужио је владу да је „дијаметрално променила политику” и да је Косово „изручила на тацни”. Поновио је став ДСС-а који отприлике гласи да је Еулекс рупа испод које провирује независност Косова.

Тачно је да претходна влада није пристала на Еулекс, али ни тада, а ни прекјуче у скупштини нисмо могли да чујемо шта се уместо тога нуди. Самарџић каже да смо имали чврсте гаранције Русије да без нашег пристанка неће дозволити промену међународног присуства. Неко му је веровао, неко није, али нико није имао јасан одговор на питање шта би се у међувремену догађало са Србима на Космету.

Проблем је у томе што је Косово било ван било ког система (не само нашег) и што је Унмик, који је имао обавезу да се бави њиме, почео да посустаје много пре него што је Београд дао пристанак на Еулекс.

С друге стране, владајућа коалиција настоји да представи договор са УН од шест тачака као прагматичан приступ Београда који ће заштитити интересе српског становништва. Пошто тек треба преговарати о детаљима шест тачака (а представници Еулекса већ најављују да они нису задужени за њихово спровођење) није чудно што на цео договор са УН данашња опозиција гледа сумњичаво, односно на исти начин на који се гледало на тврдње да ће Русија заштитити српске интересе.

Министар Јеремић је заиста деловао искрено када је од опозиције тражио подршку и јединство за спровођење политике према Косову, мада му је свакако јасно да је претходна влада пала управо због тога што није могла да се договори о приоритетима. „Помозите нам да креирамо државну политику. Најјаче оружје које имамо у одбрани је државно јединство. Без тога не верујем да ћемо успети. Велика је сила против нас”, рекао је он.

Баш зато што је ту силу осетио на својој кожи и баш зато што је знао да осим што нешто може да одбије, нема шта друго да понуди, Коштуница је сам срушио своју владу. Зато му не пада на памет да прихвати позив да подели претежак државни терет.