Петак, 18.07.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа
„ПОЛИТИКА” НА СЛАВИ У ПРИШТИНИ

Вера побеђује неправду и разарање

Препун Храм Светог Николе на тренутак је подсетио на четрдесет хиљада Срба који су живели у Приштини и у хиљадама долазили својој светињи
Коло и песма испред цркве (Фото: Ж. Ракочевић)

„Да ли ћеш бити сутра у Приштини на градској слави? Ја имам неко суђење, па ћу да касним”, пита адвокат Дејан Васић, који и не излази из косовских судова. Изгледа да му је дошло да побегне у цркву, и то ону која годишње два пута личи на острво и то острво је власништво Светог Николе, заштитника путника и морепловаца. Око њега у центру Приштине јуче је било доста плавих униформи полиције, и препун храм, који је на тренутак подсетио на четрдесет хиљада Срба који су живели у Приштини и у хиљадама долазили својој светињи.

„Кад сам чула звона, питам да ли је то могуће? Препознала сам данас све људе који живе у Приштини, не знам како”, каже Оливера Аксић Будимир. Покушала је да оде до гроба својих предака који су ту одмах изнад храма, али је споменик порушен, потонуо, нестао. Она је писац и проба да нађе слике за своју причу.

„Ђурђа је моја личност дана. Гледај је како води коло!”, говори Радмила Тодић Вулићевић, за коју се са сигурношћу може рећи да зна сваки детаљ и овог храма и овог града који се налазе негде између опстанка и нестанка. Ђурђа Дрмончић никада није напустила Приштину и њена породица је предала своје животе том граду, као и његовим добрим и лошим странама.

У лошим временима без слободе човек има потребу да се повуче у себе и да унутар затворених светова изгради оно што му недостаје. Приштински Срби су овај храм морали укопати у земљу у деветнаестом веку, личио је на њихове сиротињске куће, али су му зато унутра прибавили један од најлепших иконостаса који је имала Српска православна црква. Неки наивни фрескописац није био баш даровит, али је насликао цркву која личи на високе јабланове и сва иде према небу. Литургија у оваквим храмовима је место где верници не стоје мирно загледани у себе, него се окрећу и у другима траже сусрет са собом. И док служба тече, грле се они које раздвајају деценије. Ово је ходочашће на које сваке године долазе Мики Михајловић и Дејан Раденковић. Свечани и природни као да одавде никад нису ни ишли.

„Дао је Бог да се окупимо у граду овом и у храму овом предивном и васкрслом. Они који су спаљивали и уништавали храм мислили су да ће уништити нас, али ево Бог је велики, силни и моћан да победи све непријатеље и то је доказ да огањ и пламен љубави и благодати божје – хришћанске вере нас православних Срба – у овом граду није утихнуо”, рекао је у беседи архимандрит Михаило Тошић, игуман Манастира Светих архангела код Призрена.

Он је истакао да су многи људи везани животом, венчањима, крштењима и да без обзира на моћ, силу, власт и новац непријатеља светиња се испунила љубављу и људима. „Окупили смо се овде не зато што имамо интереса, него искључиво благодаћу божјом”, рекао је игуман и позвао на мир јер нас је Бог позвао да будемо равни њему, у кога морамо имати поверења.

„Шта је данас овај град, званично, како каже отац Станиша: ’пет Срба и два свештеника’. Али опет смо много јачи и много бројнији од њих, јер је њих сила овог света окупила – а нас љубав и благодат божја. Могу да раде шта год хоће, нек направе небодера и зграда али не могу нас избрисати са Косова и Метохије, не могу избрисати Грачаницу, Дечане, Пећаршију, Девич, Гориоч... Не могу избрисати све оно што је овај свети народ који је живео пре нас посветио Богу: зато смо ми јаки – због љубави божје која нам је дата а не због силе, моћи и власти.”

Домаћин славе у Приштини био је Саша Јанчетовић из Лапљег Села, а следеће године госте ће, заједно са приштинским свештеницима Станишом Арсићем и Срђаном Станковићем, дочекивати домаћин Жарко Јовић из Црквене Водице код Обилића.

Са овог острва Светог Николе из центра града многима се не одлази. Последњи приштински боем Дејан Живић Славујче пева и креће једино српско коло у овом граду: „Јечам жела косовка девојка”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.