Желео сам да покажем логику диктатуре

78. КАН

Кан – Познати бразилски сценариста и редитељ Клебер Мендонса Фиљо је на 78. Кански фестивал у главни такмичарски програм донео један од најупечатљивијих и најбољих филмова – „Тајни агент”, политички трилер који на тренутке оставља без даха, за који је од Међународног жирија критике добио и Награду „Фипресци” за најбољи филм.

У ексклузивном разговору за „Политику” Фиљо каже да му је циљ био да са овим филмом ухвати логику и атмосферу седамдесетих година прошлог века у Бразилу, дакле у времену војног пуча и војне диктатуре. Отуда Фиљо у „Тајном агенту” истражује теме корупције, страха и јединственог културног и политичког пејзажа његовог родног града Ресифеа из времена када су људи преко ноћи нестајали, када се није веровало никоме, а шапат био најчешћи начин међусобне комуникације. Аутор у овом разговору истиче и важност филма као историјског документа и његову улогу у очувању колективног сећања, дотичући се и утицаја града Ресифеа на његов рад и на шире импликације историјског сећања и политичких наратива…

Донели сте нам жесток политички трилер који може да се тиче и данашњице. Да ли вам је то од почетка била намера?

Никада унапред не размишљам о филмовима као политичким. Али многи од њих јесу. Одрастао сам уз филмове Косте Гавраса и Оливера Стоуна, а они су направили неке од најбољих политичких филмова. У овај филм нисам ушао мислећи да ће бити политички. Пре четири године сам имао само идеју, начин и жељу, и од жеље до коначне монтаже много тога може да се деси. Тада сам заправо имао само наслов у глави – тајни агент који ми се много допао, иако нема много везе са оним што видите у филму. Дакле, морао сам да уклопим филм у наслов. А да би то функционисало, требале су мистерија, интрига, акција, пажња, и тада сам почео да пишем сценарио за овај филм.

Тајни агенти и нису тема бразилске кинематографије?

Са становишта културне и забавне продукције, не. Али у Бразилу има много мистерије, интрига и људи који играју разне улоге у својим животима. Сав сиров материјал за причу коју сам написао је изузетно бразилски. Без увезених елемената.

Тако бразилски је и период војне диктатуре који се на необичан начин рефлектује у филму у којем немате ниједну сцену са војском?

Желео сам да покажем логику времена. На пример, када сам био дете много пута сам доживео да одрасли током разговора изненада почињу да шапућу и то до неразумљивости, што ме је веома збуњивало. То што су одрасли радили није имало смисла, јер није било микрофона у кући, нити је било војника у њој или око ње, али то је била атмосфера и логика времена у којем су и зидови имали уши. Дакле, логика времена је да лопов покушава да украде канту уља са бензинске пумпе, ноћни чувар узима сачмарицу и убија га и пошто је време карневала, нико не долази да покупи тело. И полиција га заобилази и нико не брине због нечијег убиства, а то место само смрди.

Колико су жива ваша сећања на овај период?

Пошто имам 56 година, ово су моја сећања из детињства. Деца су била приморана да марширају улицама на Дан независности Бразила, оно што смо гледали на телевизији увек је представљало дух националног благостања онако како га је проповедао режим и слично. Да, сећања су ми жива.

„Тајни агент” је и нека врста историјског истраживања Бразила седамдесетих година прошлог века?

Да, јер кинематографија, посебно она комерцијална, често посматра прошлост кроз призму садашњости. Бразил је пре 50 година имао извесну суровост, већу од оне коју ми још увек имамо. Прошло је скоро 90 година од укидања ропства и 13 година од државног удара. Пре глобализације, одећа и аутомобили су се производили у земљи. Боје, обичаји и језик били су другачији и то све видите у филму. Седамдесете ме не терају нужно да размишљам о техникама физичког мучења коју је користила војска у Бразилу, а која је настала у Аушвицу. Такође не размишљам о пљачкама банака, које су помогле у финансирању отпора у то време. То је урађено у другим филмовима. Избегао сам типичне елементе филмова о диктатури, иако сам у том универзуму и унутар логике тог тренутка.

Ваш филм је и лепа метафора о филмском стваралаштву и о томе колико је важно очување историје филма и историје биоскопа?

На неки начин да, али мислим да је филм за мене временски жиг. Читавог живота сам гледао на филмове, музику и књиге као на чуваре времена живота. И мислим да је сваки филм који направимо – небитно да ли је добар или лош, да ли је телевизијска комедија или документарац – документ за будућност. Ако некако овај интервју преживи 145 година, када нас више не буде, биће то занимљив документ из 2025. године, тако да сам ја сам заиста заинтересован за ту идеју. Мислим да оно што ми филмски ствараоци радимо јесте да производимо документе. Не знам да ли ће се чувати у будућности, што је мисао која ми се увек враћа. Шта ће преживети од онога што смо урадили на Земљи? Мислим да филмови не мењају свет, али филмови вам могу пружити информације или вам могу дати одређени укус историје, што је истина. Само мислим да се овај филм не бави историјским чињеницама. Бави се историјском атмосфером.

Снимали сте у свом родном граду Ресифеу и он у филму делује веома фотогенично?

Ресифе ме веома инспирише и углавном сам све своје филмове снимао у њему. И то је град који је увек био приврженији левици. Тамо Болсонаро никада није могао да победи, али је атмосфера у целом Бразилу била безнадежна. Било је ужасно. Чини се да је сада горе у остатку света, али не и у Бразилу.

Да ли сте срећни зато што вам се поново вратио Лула?

Могу вам рећи да сам веома срећан. Ствар је у томе што чак и неки пријатељи са левице желе да Лула буде мађионичар. Лула је једноставно сјајан, али он није мађионичар и веома је тешко реконструисати оно што је уништено за шест година од стране крајње деснице. Та десница је знатно оснажена оним што се догађало у последњих 10 година.

Шта се догађа са Болсонаром сада?

Он ће ускоро ићи у затвор!

Мислите ли да је то могуће?

Јесте могуће, отићи ће. Мислим да би Американци требало да уче из онога што се дешава.

Велика глумачка звезда Вагнер Моура доноси вашем филму додатне квалитете?

Упознали смо се пре 20 година, али када је видео мој први филм, дошао је директно код мене и рекао: „Требало би да снимамо заједно.” Одговорио сам му: „Да, ја сам ваш велики обожавалац.” Вагнер Моура је сјајан глумац и сјајна особа. Требало ми је много времена да пронађем сценарио за прави филм са њим. И ево нас сада заједно.

Сјајна је идеја и то што сте за изненађујућу, малу а важну улогу одабрали Уда Кира?

Делови Бразила имају јаку јеврејску заједницу. Лик Уда Кира је Јеврејин који је преживео Други светски рат и у Ресифеу има кројачку радњу, али локални политички и полицијски моћници за њега говоре да је он Немац, бивши немачки војник од којег стално траже да им покаже ожиљке од тешких рана. Реч је о томе да је крајња десница у Бразилу увек била веома збуњена око историје и шта се где по Европи догађало и догађа. На пример, они верују да је Израел хришћанска земља и веома подржавају Израел. Они не разумеју појам историје...