У сусрет представи „Тесла“ у „Радовићу“

Премијера представе „Тесла“ према тексту Мине Милошевић, концепт и режију потписује Иван Балетић, биће изведена у петак увече, 30. маја од 20 часова на сцени позоришта „Душко Радовић“ у Београду. Прва реприза је већ наредног дана од 17 сати.

- Познато је да је Тесла мало спавао, али мање је познато о чему је сањао. Када говоримо о Николи Тесли и његовим великим доприносима науци, склони смо томе да мистификујемо ауру намученог генија који се жртвовао за своје изуме, надљудског изумитеља чије тело није познавало ограничења смртника. Вредни научник радио је по цео дан, спавао врло мало и одрицао се већине световних задовољстава зарад задовољства које му је доносио научни рад. Међутим, од његовог тешког рада, други су профитирали, почевши од Томаса Едисона, за кога је радио, до других компанија које су користиле његове патенте или бренд његовог лика и дела. Сам Тесла, међутим, током живота је имао сталних проблема са сиромаштвом, примећује Мине Милошевић и додаје:

-Тако се тема експлоатације у науци, али и у уметности и свим радним делатностима у капитализму сама наметнула као једна од централних у тексту за ову представу. О овим темама говорили смо кроз језик савремене културе, те су тако Ратови струја са Едисоном постали Ратови звезда кроз битку лајтсејберима од којих један ради на наизменичну, а други на једносмерну струју. Српске новчанице од 100 и 10.000 динара са Теслиним ликом су проговориле и ушле у једну кабаретску расправу на тему инфлације и експлоатације. Глад се јавља као важан мотив у Теслиној аутобиографији те тако храна постаје важан елемент и наше представе. Теслино тело изгледа, ипак није било само медијум за генијални дух, већ је итекако било осетљиво на глад, на умор, на болест, на анксиозности које су довеле до стварања опсесивно-компулсивног поремећаја и сет необичних навика као што је коришћење осамнаест салвета током јела или извртање прстију на ногама по стотину пута пред спавање.

Међутим, његове необичности показују се често, како наводи Мина Милошевић, као најзанимљивији делови њега, било да смо шокирани његовим навикама или шармирани његовим хумором и вицкастошћу. Тесла се тако показује као један од нас: усамљен лик који се не уклапа, необичан и аутентичан, чудан, вредан, са шефом који га искоришћава, љут, несташан, у сукобу са професорима, са оцем и са другачијим жељама за свој животни пут од оних који су му намењени.  Нажалост, Теслин свет био је један скоро потпуно мушки свет, те у њему није било простора за много женских ликова, посебно не његових колегиница научница, које су се у то доба и даље бориле да добију право да се универзитетски образују, а ако су и успевале да се баве науком, заслуге за њихов рад су преузимали управо мушкарци, најчешће њихови партнери.  У Теслином свету јављају се лик његове мајке Ђуке и његове сестре Марице. Потрудили смо се да укажемо на њихов интелектуални потенцијал који, нажалост, у 19. веку није могао да дође до изражаја у јавној сфери.

-Тесла, каквог смо тражили у овој представи, није портрет, већ сметња у сигналу. Прекиди, снови, удари светлости, промене формата. Тесла као дечак, Тесла као сенка, Теслино поље снова као извор прикривене истине. Верујем да позориште не реконструише историју, евентуално покушава да је узнемири. Да не даје одговоре, већ отвара простор. Да комбинује материјално и нематеријално, дигитално и живо, да ствара услове у којима се појављују непоновљиви сусрети. Радили смо са осећањем да се Тесла не може „испричати“. Може се наслутити, растеретити мита, увући у ритам и глас, у паузу, у дисторзију, у додир, поцртава Иван Балетић.

У глумачкој екипи су: Бојан Жировић, Петар Лазаревић, Ненад Радовић и Никола Малбаша. У оквиру промоције представе „Тесла“ позориште „Душко Радовић“ организује и специјално извођење популарног научног шоу програма „Експлодирајућа открића“ у недељу, 1. јуна од 12 сати на Сцени за децу ове куће уметности.