U susret predstavi „Tesla“ u „Radoviću“

Premijera predstave „Tesla“ prema tekstu Mine Milošević, koncept i režiju potpisuje Ivan Baletić, biće izvedena u petak uveče, 30. maja od 20 časova na sceni pozorišta „Duško Radović“ u Beogradu. Prva repriza je već narednog dana od 17 sati.

- Poznato je da je Tesla malo spavao, ali manje je poznato o čemu je sanjao. Kada govorimo o Nikoli Tesli i njegovim velikim doprinosima nauci, skloni smo tome da mistifikujemo auru namučenog genija koji se žrtvovao za svoje izume, nadljudskog izumitelja čije telo nije poznavalo ograničenja smrtnika. Vredni naučnik radio je po ceo dan, spavao vrlo malo i odricao se većine svetovnih zadovoljstava zarad zadovoljstva koje mu je donosio naučni rad. Međutim, od njegovog teškog rada, drugi su profitirali, počevši od Tomasa Edisona, za koga je radio, do drugih kompanija koje su koristile njegove patente ili brend njegovog lika i dela. Sam Tesla, međutim, tokom života je imao stalnih problema sa siromaštvom, primećuje Mine Milošević i dodaje:

-Tako se tema eksploatacije u nauci, ali i u umetnosti i svim radnim delatnostima u kapitalizmu sama nametnula kao jedna od centralnih u tekstu za ovu predstavu. O ovim temama govorili smo kroz jezik savremene kulture, te su tako Ratovi struja sa Edisonom postali Ratovi zvezda kroz bitku lajtsejberima od kojih jedan radi na naizmeničnu, a drugi na jednosmernu struju. Srpske novčanice od 100 i 10.000 dinara sa Teslinim likom su progovorile i ušle u jednu kabaretsku raspravu na temu inflacije i eksploatacije. Glad se javlja kao važan motiv u Teslinoj autobiografiji te tako hrana postaje važan element i naše predstave. Teslino telo izgleda, ipak nije bilo samo medijum za genijalni duh, već je itekako bilo osetljivo na glad, na umor, na bolest, na anksioznosti koje su dovele do stvaranja opsesivno-kompulsivnog poremećaja i set neobičnih navika kao što je korišćenje osamnaest salveta tokom jela ili izvrtanje prstiju na nogama po stotinu puta pred spavanje.

Međutim, njegove neobičnosti pokazuju se često, kako navodi Mina Milošević, kao najzanimljiviji delovi njega, bilo da smo šokirani njegovim navikama ili šarmirani njegovim humorom i vickastošću. Tesla se tako pokazuje kao jedan od nas: usamljen lik koji se ne uklapa, neobičan i autentičan, čudan, vredan, sa šefom koji ga iskorišćava, ljut, nestašan, u sukobu sa profesorima, sa ocem i sa drugačijim željama za svoj životni put od onih koji su mu namenjeni.  Nažalost, Teslin svet bio je jedan skoro potpuno muški svet, te u njemu nije bilo prostora za mnogo ženskih likova, posebno ne njegovih koleginica naučnica, koje su se u to doba i dalje borile da dobiju pravo da se univerzitetski obrazuju, a ako su i uspevale da se bave naukom, zasluge za njihov rad su preuzimali upravo muškarci, najčešće njihovi partneri.  U Teslinom svetu javljaju se lik njegove majke Đuke i njegove sestre Marice. Potrudili smo se da ukažemo na njihov intelektualni potencijal koji, nažalost, u 19. veku nije mogao da dođe do izražaja u javnoj sferi.

-Tesla, kakvog smo tražili u ovoj predstavi, nije portret, već smetnja u signalu. Prekidi, snovi, udari svetlosti, promene formata. Tesla kao dečak, Tesla kao senka, Teslino polje snova kao izvor prikrivene istine. Verujem da pozorište ne rekonstruiše istoriju, eventualno pokušava da je uznemiri. Da ne daje odgovore, već otvara prostor. Da kombinuje materijalno i nematerijalno, digitalno i živo, da stvara uslove u kojima se pojavljuju neponovljivi susreti. Radili smo sa osećanjem da se Tesla ne može „ispričati“. Može se naslutiti, rasteretiti mita, uvući u ritam i glas, u pauzu, u distorziju, u dodir, pocrtava Ivan Baletić.

U glumačkoj ekipi su: Bojan Žirović, Petar Lazarević, Nenad Radović i Nikola Malbaša. U okviru promocije predstave „Tesla“ pozorište „Duško Radović“ organizuje i specijalno izvođenje popularnog naučnog šou programa „Eksplodirajuća otkrića“ u nedelju, 1. juna od 12 sati na Sceni za decu ove kuće umetnosti.