Коме треба доктор још

Горњи Милановац –У граду под Рудником, једини данас радно активни доктор наука је тридесетосмогодишњи Перица Динић. А можда је прецизније рећи „донедавно радно активни”: јер, Перица је већ шест месеци на евиденцији Националне службе за запошљавање, откако је после мајских избора разрешен дужности директора Центра за социјални рад. Према уходаном сценарију, новоуспостављена власт је на руководеће функције у јавним предузећима и установама поставила своје кадрове.

– Докторирао сам у августу прошле године, на Банкарској академији у Новом Саду, на тему „Менаџмент и лидерство у непрофитним организацијама“. Осам месеци по стицању доктората, уручен ми је отказ. Жалио сам се, Окружни суд у Чачку је поништио општинско решење, спор се наставља – каже нам Динић, додајући да је већ покушавао да нађе посао на неколико места у Београду, Крагујевцу, Чачку и у свом Горњем Милановцу, али је уредно добијао одговор да „у постојећој систематизацији нема потребе за тим профилом“ или „пријавите се, видећемо“. А док „буду видели“, доктор менаџмента размишља куд ће и шта ће, кад већ његово знање, у које је много уложио, није ником потребно.

– Блиска област ми је социјална заштита. У протекле четири године нудио сам мноштво пројеката из тог домена, али је остварено само њих неколико, у чему ми је помогао бивши заменик председника општине Милица Чекеревац, лекар по струци. Моја преокупација је како упослити сиромашне, Роме, особе са посебним потребама, како им помоћи да својим радом зарађују хлеб и пристојно живе – објашњава Перица Динић.