Четвртак, 17.07.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Данас је Спасовдан

(Фото Ј. Миловановић)

Српска православна црква данас обележава Вазнесење Господње – Спасовдан. Овај празник, у црквеном календару обележен црвеним словом, слави се четрдесет дана након Васкрса, тачније у четвртак шесте недеље после Васкрсења Христовог.

На вечерњој служби која се служи у среду уочи Вазнесења врши се у складу са црквеним типиком, такозвано Оданије Пасхе, нека врста опраштања са Васкрсом. Почетак и крај службе се на тај дан, врши исто као и на сам Васкрс.

Исус Христос је, три дана након што је распет на крст и сахрањен у гробници, васкрснуо из мртвих и јавио се својим ученицима. Са њима је провео 40 дана на земљи, учећи их како да шире веру. Након тога повео их је на Маслинску гору и рекао им: „Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен.” Да би у томе успели, обећао им је Духа Утешитеља и заповедио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима. Тако су могли пренети Христову веру у свет и тиме људство спасавати у вери (одакле назив Спасовдан).

Подигнутих руку Христос је ученике благословио и почео се узносити на небо, остављајући их да чекају Духа Светога. Апостоли су немо гледали за њим док није ишчезао из погледа. Тада им се обратише анђели: „Што стојите и гледате? Како сте видели да Господ одлази на небо тако ће Он опет доћи да суди живима и мртвима и онда царству Његовом неће бити краја.”

Спасовданска литија 2021. године (Фотографије Марко Спасојевић)

Слава многих манастира и градова

Спасовдану су посвећени Манастир Рукумија, Манастир Сестрољин, Манастир Доброводица и Манастир Раваница, а неким градовима је то крсна слава: Београд, Бањалука, Источно Ново Сарајево, Невесиње, Чачак.

Славећи Спасовдан, Београд тиме чува спомен на тај дан 1403. године, када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио српском престоницом, а верски празник за градску славу. Последња литија на Спасовдан у Београду након доласка на власт комуниста била је 1947. У летопису Вазнесенске цркве је записано да је литија била каменована од стране агилних скојеваца, а исте године је забрањена. Спасовдан је као слава Београда обновљена 1993, када је улицама у центру града прошла литија први пут после 46 година. Литија има устаљену трасу београдским улицама, симболично затварајући круг у порти Вазнесенске цркве.

 
Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Горан
Била је то послератна оскудица, СКОЈ-евци нису имали довољно јаја ,па су морали да каменују спасовданску литију. ( за наше младе бољшевике који не уче историју и не знају за оскудицу, па имају јаја за бацање, СКОЈ је био савез комунистичке омладине Југославије).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.