Утицај избора на туршију

Анализирајући аргументе за председничке изборе и против њих дошао сам до недвосмисленог закључка: треба их што хитније расписати јер заправо не би ваљало да се одрже. Бојкот избора гарантује стопроцентну регуларност и континуитет стабилне нестабилности политичких прилика у Србији, а принос пшенице нема баш никакве везе с тим.
Од одржаних избора већу политичку снагу производе још једино они – неодржани. Поштовањем устава и закона не поштујемо себе, јер у нас смисао закона није поштовање права човека...

Не покушавајте да поновљеним читањем горњег пасуса пронађете смисао у њему – нема га. Баш као ни у нашој политичкој свакодневици.

Он је једноставно произашао из ставова, аргумената и "чињеница" којима нас у последње време, са више страна, убеђују шта је најбоље за нас.

И опет иста стара смицалица: ко је за изборе – не воли Космет, ко није – не воли остатак Србије. Они трећи, којима је баш све једно, не воле ништа и њих нико не воли?! Речју, ефекат избора је отприлике исти као и ефекат вакцине против грипа: даје се с најбољом намером, али је мутације вируса, углавном, обесмисле.

Но, доста с анализом "њихових" анализа. Бавио сам се и ја мало научим радом и дошао до крајње занимљивих закључака, додуше, неутемељеним у Уставу и законима, али потврђеним у животу обичних људи.

Наиме, оних година у којима су расписивани редовни избори (на било ком нивоу) туршија је била боља него иначе, док је кисели купус листом подбацивао. Оних година када су расписивани ванредни избори, зимница није трпела, али су трансфери наших фудбалера у иностране клубове били обесцењени.

Закључак: ако волите кисели купус и добро ухлебљење наших првотимаца сложићете се да изборе треба расписати и уз сармице наставити са евроатлантским интеграцијама. Или пак: ако сте пре за корнишоне и укисељени карфиол, треба јасно рећи НЕ изборима, НАТО-у и имплементацију Мекдоналдсових ресторана у сеоски туризам Србије. Опет трагате за смислом и логиком?! Нема их ни овде, мада је оно за туршију делимично тачно.

И ево за крај сам сачувао најјачи аргумент против расписивања избора: то подразумева распуштање овог сазива скупштине, а одавно није било садржајније хумореске на ТВ програмима.

Једноставно није фер, нити коректно према тим људима који дају све од себе да нас насмеју, растуже, расплачу, па опет насмеју...

Задовољно гледам како преноси заседања благотворно утичу на моје дете. Кикоће се, смејуљи, нетремице гледа у те блескасте чике и тете. Стане уз телевизор па милује екран. Речник јој се море обогатио, па не стижем да јој разјасним све појмове за које ме запиткује. Кад хоће на ношу тражи реплику. Има и своје фаворите, али не бих да откривам да не буде да наврћем воду на нечију воденицу. Дечја посла. Чак је и од васпитачице у вртићу тражила да им пусти пренос пред спавање. Постигнут је консензус целе групице око тога.