Uticaj izbora na turšiju

Analizirajući argumente za predsedničke izbore i protiv njih došao sam do nedvosmislenog zaključka: treba ih što hitnije raspisati jer zapravo ne bi valjalo da se održe. Bojkot izbora garantuje stoprocentnu regularnost i kontinuitet stabilne nestabilnosti političkih prilika u Srbiji, a prinos pšenice nema baš nikakve veze s tim.
Od održanih izbora veću političku snagu proizvode još jedino oni – neodržani. Poštovanjem ustava i zakona ne poštujemo sebe, jer u nas smisao zakona nije poštovanje prava čoveka...

Ne pokušavajte da ponovljenim čitanjem gornjeg pasusa pronađete smisao u njemu – nema ga. Baš kao ni u našoj političkoj svakodnevici.

On je jednostavno proizašao iz stavova, argumenata i "činjenica" kojima nas u poslednje vreme, sa više strana, ubeđuju šta je najbolje za nas.

I opet ista stara smicalica: ko je za izbore – ne voli Kosmet, ko nije – ne voli ostatak Srbije. Oni treći, kojima je baš sve jedno, ne vole ništa i njih niko ne voli?! Rečju, efekat izbora je otprilike isti kao i efekat vakcine protiv gripa: daje se s najboljom namerom, ali je mutacije virusa, uglavnom, obesmisle.

No, dosta s analizom "njihovih" analiza. Bavio sam se i ja malo naučim radom i došao do krajnje zanimljivih zaključaka, doduše, neutemeljenim u Ustavu i zakonima, ali potvrđenim u životu običnih ljudi.

Naime, onih godina u kojima su raspisivani redovni izbori (na bilo kom nivou) turšija je bila bolja nego inače, dok je kiseli kupus listom podbacivao. Onih godina kada su raspisivani vanredni izbori, zimnica nije trpela, ali su transferi naših fudbalera u inostrane klubove bili obescenjeni.

Zaključak: ako volite kiseli kupus i dobro uhlebljenje naših prvotimaca složićete se da izbore treba raspisati i uz sarmice nastaviti sa evroatlantskim integracijama. Ili pak: ako ste pre za kornišone i ukiseljeni karfiol, treba jasno reći NE izborima, NATO-u i implementaciju Mekdonaldsovih restorana u seoski turizam Srbije. Opet tragate za smislom i logikom?! Nema ih ni ovde, mada je ono za turšiju delimično tačno.

I evo za kraj sam sačuvao najjači argument protiv raspisivanja izbora: to podrazumeva raspuštanje ovog saziva skupštine, a odavno nije bilo sadržajnije humoreske na TV programima.

Jednostavno nije fer, niti korektno prema tim ljudima koji daju sve od sebe da nas nasmeju, rastuže, rasplaču, pa opet nasmeju...

Zadovoljno gledam kako prenosi zasedanja blagotvorno utiču na moje dete. Kikoće se, smejulji, netremice gleda u te bleskaste čike i tete. Stane uz televizor pa miluje ekran. Rečnik joj se more obogatio, pa ne stižem da joj razjasnim sve pojmove za koje me zapitkuje. Kad hoće na nošu traži repliku. Ima i svoje favorite, ali ne bih da otkrivam da ne bude da navrćem vodu na nečiju vodenicu. Dečja posla. Čak je i od vaspitačice u vrtiću tražila da im pusti prenos pred spavanje. Postignut je konsenzus cele grupice oko toga.