Рачунар је мушког рода

У изложбеним просторима Културног центра Београда од јуче су посетиоцима већ по традицији доступне три изложбе које ће трајати до 28. јуна.

У Ликовној галерији на програму је поставка „Рачунари 144” Дарије Медић, чија је окосница култни часопис „Рачунари”, који је изашао први пут 1984. године, а последњи у фебруару 1999. године. Током 15 година овај часопис је излазио месечно у континуитету, током рата и након распада СФРЈ, током санкција и инфлације, обликујући читаве генерације програмера/ки и компјутерских ентузијаста/киња.

Новинарка Јелена Рупник је већ у трећем броју часописа написала чланак „Рачунар је мушког рода”, који кроз призму ироније пропитује улазак персоналног компјутера почетком осамдесетих у домаћинства и утицај на међуљудске односе и повезане родне улоге.

„Замислите да управо сада, у 2025. години, након 26 година од последњег, излази нови број овог часописа, а ви сте позвани да будете на његовој насловној страни. Око вас на зидовима се налази хронолошка архива одабраних насловница, од оне чувене са броја 11, на којој су први пут биле приказане женске ноге, па до експлицитнијих сцена насловних страна из средине деведесетих. Шта би број 144, који излази у мају/јуну 2025. године, рекао о некадашњем, а шта о данашњем загрљају са технологијом?”, наводи се у пратећем материјалу. Сценографија изложбе она нуди посетиоцима/тељкама да физички уђу у рам насловнице за креирање сопствених сценарија и изаберу наслове за своје издање.

У Галерији „Артгет” актуелна је самостална изложба Младена Бизумића „Археологија модерне – случај хотела ’Југославија’ и друге психографије”, чија је кустоскиња Сенка Ристивојевић. Ова поставка прва је у циклусу „Из Центра”, осмишљеног као прилика за сагледавање фотографских пракси и начина чувања фотографија из колекције Октобарског салона и колекције Културног центра Београда и она на посебан начин активира простор Галерије „Артгет”.

Аутор њену позицију и отвореност ка Тргу републике промишља као јавни простор у ком се преплићу архитектура урбаног пејзажа, фотографија и присуство посматрача. Постављањем радова из три серије – „Baryta” (2017–), „Хотел Југославија” (2011–2025) и „Унескова деца” (2019–) – Бизумић адресира питања свесности и одговорности, личне и колективне, кроз две важне теме: однос према природном и друштвеном окружењу. Бавећи се формалним квалитетима стварања слика, он често преиспитује места где се срећу дигитална и аналогна пракса, слика и простор, па су његови радови готово увек инсталације одређене местом и временом у коме комуницирају са публиком. Уметник публици нуди своје личне рефлексије изражене у експерименталним поступцима дупле експозиције, колажа, комбинованим техникама.

Треба додати да су психографије уметнички прикази у формату фотографије који истражују психолошке пејзаже. За разлику од географије, која мапира спољашњи простор, психографија мапира менталне, интимне или културне димензије.

У Галерији „Подрум” може се видети изложба „Ментално степениште” уметника Моисеса Мананса и Сантија Виланове, у сарадњи са излагачким простором Дисплеј Универзитета Јауме (Кастиљон де ла Плана, Шпанија).

Ослањајући се на различите приступе истраживању области технологије у светлу природних феномена, аутори представљају пројекат који наглашава везу између две наизглед неповезане теме – воде и сазвежђа. Претходно генерисани радови који обухватају видео, звук и објекте преформулисани су у складу са простором, са циљем да београдској публици пруже поетско, али критички мишљено искуство.

Слика Марсела Дишана „Акт који силази низ степенице” рефлектовала је растући технолошки напредак и његов утицај на људско искуство. Гледајући из савремене перспективе, ово култно ремек-дело 20. века делује као статична метафора бескрајног кретања наших умова модерираних алгоритмима. Вођени истим задатком да адресирају променљиве начине посматрања, посебно природе, кроз овај изложбени пројекат, уметници теже да истакну да је сваки аспект наше стварности постао предмет друштвеног и политичког утркивања у временима када нас заслепљује бескрајни проток привидно научних података. Кустоси су Маја Марја Јанковић и Владимир Бјеличић.