Продавали сурогате уместо чисте кафе

Последње контроле показале су низ неправилности како у области продаје кафе, тако и у хигијенским условима рада у малопродајним објектима у Србији.

Како је јуче саопштило Министарство пољопривреде, акцијском контролом утврђено је да су четири привредна субјекта обмањивала потрошаче нудећи производе са додатком сурогата као да је реч о производима од чисте кафе.

Од укупно 108 узорака који су анализирани, неправилности су откривене код четири произвођача.

У једном случају, на амбалажи је истакнут назив „премијум кафа богатог укуса”, док је на скривеном месту ситним словима наведено да је реч о мешавини кафе и сурогата, чиме се потрошачи доводе у заблуду.

Код једног произвођача из Новог Сада, према извештају пољопривредне инспекције, утврђено је да је због технолошке грешке дошло до мешања серија производа, због чега је 120 паковања од 200 грама повучено из продаје. Код другог, из истог града, повучено је 600 килограма производа вредних 750.000 динара због неправилног декларисања – није био назначен алерген из јечма. Такође, произвођач из Крушевца кафу са додатком сурогата продавао је као чисту кафу.

Иначе, сурогати у кафи су додаци који се придодају зрну како би кафу учинили јефтинијом или како би се продало више. Најчешће су то различите врсте житарица, наут, грашак, па чак и жир. Они утичу на квалитет кафе, на њену боју, мирис, пену и укус. Њихова употреба је дозвољена, али још од средине 2022. године, изменом прописа, кафа која се продаје на тржишту може бити само она која не садржи никакве додатке. Правилником су такође дефинисани састојци који се могу додавати током прављења производа од кафе. Утврђена су додатна заједничка правила о паковању и декларисању, као и називи који се могу користити за неке од ових производа. Тада су јасно дефинисане и ботаничке врсте које се могу стављати у промет.

У делу о заменама за кафу утврђена су додатна правила о паковању и декларисању. Ови производи од тада не могу да буду декларисани и продавани под називом сурогати кафе или замене за кафу, већ се користити само назив сировина које се употребљавају за производњу замене. Ови подаци морају да буду видно истакнути на производу, што очигледно у овом случају није била пракса, показала је инспекцијска контрола.

Дефинисане су сировине за производњу замене за кафу, а то су житарице, проклијале житарице, цикорија, сланутак (наут) или грашак, жир и соја.

– Пољопривредна инспекција је за све утврђене неправилности предузела законом прописане мере – истиче се у саопштењу и додаје да ће пољопривредна инспекција наставити интензивне контроле у циљу заштите потрошача и обезбеђења високог нивоа безбедности хране на тржишту Србије.

Чак 16 фирми није имало прописане хигијенске услове

Подсећају и да су инспектори у априлу и мају ове године спровели 151 инспекцијски надзор у објектима који обављају делатност продаје хране. Контроле су се односиле на примену Закона о безбедности хране, а посебан акценат је био на производима са истеклим роком употребе, обавезама уписа у Централни регистар и испуњености услова хигијене, нарочито у погледу чувања хране која захтева посебан температурни режим.

Утврђено је да 16 фирми није имало прописане хигијенске услове, у четири случаја пронађени су производи са истеклим роком употребе, док осам трговаца уопште није било уписано у Централни регистар објеката. У једном случају утврђена је неправилност у декларисању производа.

Како се наводи, пољопривредна инспекција је и овом приликом у току шире контроле тржишта хране предузела све законом прописане мере како би се отклониле неправилности и обезбедила безбедност хране за све потрошаче.