Стотине милиона евра за непостојеће пашњаке и њиве

Од нашег дописника

Атина ‒ Тачан износ средстава Европске уније намењених за субвенције у пољопривреди, која су у Грчкој проневерена, још није познат, али је извесно да је реч о милионима евра. Према подацима које су објавили грчки медији, земља је годишње од 2017. до 2022. примала између 2,2 и 2,95 милијарди евра из програма Заједничке пољопривредне политике ЕУ(ЦАП). Укупно, у том шестогодишњем периоду Грци су примили око 15,7 милијарди евра у облику пољопривредних субвенција. За период од 2023. до 2027. Европска комисија је одобрила грчки стратешки план у оквиру ЦАП, вредан 13,4 милијарди евра, који укључује 9,6 милијарди евра за директна плаћања пољопривредницима, једну милијарду за мере руралног развоја, 200 милиона за тржишне мере које укључују тзв. секторску подршку. Све у свему, Грчка ће за период од десет година, односно до 2027. примити приближно 29,1 милијарду евра из европских фондова, новац који је првенствено намењен за подршку малим и средњим пољопривредним газдинствима, подстицање еколошке праксе...

Међутим, скандал који је недавно избио због дуготрајне преваре великих размера са овим субвенцијама за пољопривреду и који је, по свему судећи, само делић у ланцу малверзација које су се годинама одвијале кроз ненаменско коришћење европских фондова, изазвао је сумњу за колико је заправо милиона евра оштећена европска каса. Истрага Европске тужилачке канцеларије (ЕППО) која је открила превару, што је резултирало подизањем оптужнице против 100 лажних грчких пољопривредника и сточара који су европски буџет оштетили за 2,9 милона евра, тек чека епилог. Већ сада је јасно да је реч о корупцији великих размера у коју су умешана и лица из државних структура која су олакшавала процес превара.

Лажни пољопривредници, махом са Крита, у периоду између 2017. и 2020, али и крајем прошле године, подносили су лажне пријаве о власништву и закупу плодне земље и пашњака како би незаконито добили средства из фондова ЕУ. Сви они нити су поседовали земљу, нити су живели на локацијама које су навели у захтевима, користили су се лажним изјавама и фалсификованим уговорима о закупу. На Крит је тако само 2020. отишло две трећине укупних грчких пољопривредних субвенција ЕУ. Овдашњи медији наводе да су од 2017. појединци неосновано годишње добијали око 45 милиона евра за непостојеће пашњаке, да су средства исплаћивана лицима која нису пољопривредници и којима је Агенције за исплате и контролу заједничких пољопривредних фондова (ОПЕКЕПЕ) од 2017. незаконито исплатила око 170 милиона евра, а само прошле године 87 милиона.

Европски тужиоци су ових дана извршили претрес у канцеларијама агенције, која је, између осталог, како пишу овдашњи медији, давала и информације о доступним пашњацима и „гледала кроз прсте” онима који нису достављали комплетну документацију. Истрага је установила да су неки подносиоци захтева унапред обавештавани о инспекцијама, што им је омогућавало да позајмљују стоку како би створили привид активних фарми, да се иста парцела пријављивала више пута, да су добијали средства за пољопривредне активности које никада нису обављали, попут производње органског маслиновог уља иако нису имали ниједно дрво маслине. А све то би било немогуће без помоћи некога из државних структура. Неки службеници агенције који су покушали да укажу на ланац превара, на време су били смењени или присиљени да дају оставку.

Сумње Брисела у несавесни рад агенције и уопште неадекватно коришћење субвенција, што није појава карактеристична само за Грчку, већ и за друге земље ЕУ, резултирала је прошле године изрицањем казне Грчкој од 283 милиона евра због неправилног управљања и контроле ОПЕКЕПЕ са роком од 12 месеци да се спроведу неопходне реформе у раду агенције. После тога је Министарство пољопривреде појачало контролу и са Европском комисијом је договорен акциони план за уклањање неправилности како би се убудуће избегле малверзације. Промене у раду агенције су у току, Европска комисија је појачала надзор, смењено је руководство агенције.

Премијер Киријакос Мицотакис је изјавио да се улажу напори да се трансформише ОПЕКЕПЕ, признајући да агенција није имала адекватне технолошке капацитете за обраду података и исплате без ослањања на треће стране.