Које намирнице садрже палмино уље

Млечни производа који садрже палмино и друга биљна уља мораће да буду јасно обележени посебном декларацијом од 1. августа. Министар пољопривреде Драган Гламочић недавно је рекао да се од тог датума очекује пуна примена недавно усвојене уредбе, а да ће казне за непридржавање прописа бити ригорозне у износу од 250.000 до три милиона динара.

Према ранијим најавама, сређивање тржишта млека почеће управо јаснијим обележавањем оваквих производа. Неконтролисани увоз качкаваља, сирева, павлаке… са значајним па чак и претераним уделом палминог уља довео је до вишкова сировине, застоја у откупу млека и пада цена, што је неминовно изазвало незадовољство пољопривредника. Он је истакао и да грађане сада не треба доводити у нову заблуду да палмино уље није јестиво, већ објаснити и да је пропис усвојен због злоупотребе произвођача који га додају у млеко и млечне производе, а онда те производе продају као да су 100 одсто од млека. Поновио је да производи који садржи палмино уље, кaо и друга биљна уља у већем проценту неће бити забрањени на тржишту, али ће по новим прописима морати другачије да буду декларисани.

Чак и да постоји намера забране оваквих производа, то би практично било немогуће јер данас је глобалну индустрију хране практично немогуће замислити без употребе палминог уља, које се сматра најпопуларнијим на свету.

Пре много година и потрошачи у Србији први додир са овом врстом уља имали су преко увозних, јефтиних белих сирева. Они су често колоквијално називани „лажна” фета и продавани су углавном на пијацама у мањим градовима, али су убрзо постали озбиљна конкуренција домаћим произвођачима јер су пронашли пут и до производа у пекарама и супермаркетима.

Сајт „Потрошач. инфо”, пре више од десет година, објавио је како је у редовној контроли намирница, коју је спровело Удружење за заштиту потрошача у референтним лабораторијама, утврђен висок проценат палминог и кокосовог уља, те рибљег и биљног уља, и то у „крављем” сиру једног домаћег произвођача. У њему је, према извештају, било чак 77 одсто масноћа које не припадају млечним мастима, док је на декларацији описан као „екстрамасни зрео меки сир” без навођења иједног другог састојка који је пронађен. По регулативама ЕУ, испитивање порекла масноћа у млечним производима обавезује произвођаче да само оне производе који не садрже друге, осим млечних масти, могу називати млечним производом.

Али списак производа који садрже биљну масноћу из плода палме не зауставља се на млечним производима будући да се чак 85 одсто тог уља користи управо у глобалној прехрамбеној индустрији. Има га у маргарину, али и у чоколадама, сладоледу, колачима, пицама, крофнама, пециву… Провером декларације у супермаркетима и домаћи купци ће се изненадити ширином обухвата његове употребе.

Како је недавно пренео „Гардијан”, популарност палминог уља непрестано расте, а плантаже за његову производњу чине 10 одсто сталних глобалних обрадивих површина. Већ сада око три милијарде људи у 150 земаља користе производе који садрже палмино уље. Лист наводи како се процењује да, глобално, свако од нас конзумира у просеку осам килограма палминог уља годишње, али потрошачи најчешће и нису свесни да га конзумирају.

У прехрамбеној индустрији се користи због своје стабилности и неутралног укуса, али његова нутритивна вредност зависи од начина обраде. Нерафинисано (црвено) палмино уље богато је антиоксидансима и витаминима, док рафинисано губи већину хранљивих састојака током прераде. Користи се у разним прехрамбеним производима због свог получврстог стања на собној температури, што доприноси бољој текстури и дужем року трајања.

Како је објашњено, око 85 одсто палминог уља долази из Малезије и Индонезије, где светска потражња повећава државне приходе – али по цену огромног разарања животне средине. Истовремено, земље произвођачи виде у палмином уљу потенцијал за смањење сиромаштва, а међународне финансијске организације као мотор раста за економије у развоју.

Британски лист истиче да је доминација палминог уља резултат више фактора: заменило је мање здраве масти у храни на западу и произвођачи су се трудили да одрже ниску цену. Такође, заменило је скупља уља у производима за домаћинство и личну негу. Поново, зато што је јефтино, широко је усвојено као уље за кување у азијским земљама које су, како су постајале богатије, почеле више да конзумирају масти, и то углавном у облику палминог уља.