Преоптерећени послом и администрацијом

Упркос великој љубави и ентузијазму са којом обављају свој посао, школски психолози се, како указују, сусрећу са све већим бројем изазова у свакодневном раду – број стручних сарадника зависи од броја одељења, па школе са мањим бројем ученика морају да бирају између психолога и педагога. А то у пракси значи да један стручни сарадник ради и као психолог и као педагог. Осим тога, њихов статус и положај у школама урушава се на различите начине и на различитим нивоима, а задужења и послови психолога истовремено постају обимнији и сложенији. „Низ здравствених и друштвених криза са којима смо се суочавали у протеклој деценији – пандемија вируса корона, онлајн настава, учестале дојаве о бомбама у школама, масакр у Основној школи „Владислав Рибникар”, као и недавне потпуне или делимичне обуставе рада због грађанског протеста – довели су до већих потреба у раду на превенцији и заштити менталног здравља, пре свега деце и младих”, истакнуто је на округлом столу под називом „Статус психолога у школама – шта можемо заједно”, који је одржан на недавно завршеном 73. Конгресу психолога Србије.

Како је истакла психолог Бранка Тишма, која је цео свој професионални век провела у просвети, већина послова која се обавља са ученицима не може да се ради током наставе. А често се, указала је, подразумева да ће стручни сарадници радити 24 часа дневно, седам дана у недељи и то – без надокнаде. Због тога је, како је нагласила, веома важна иницијатива да се регулише радно време психолога, као и статус психолога који држи часове грађанског васпитања.

„У Јединственом информационом систему просвете (ЈИСП) наведено је да је психолог ненаставно особље. Ми смо апеловали да се то измени, а добили смо одговор да није могуће, јер по Закону о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ) послове учења и подучавања ученика обавља наставник, а стручне послове психолог. Међутим, онда се сусрећемо са парадоксом да онај ко обавља стручне послове има најмању плату у просвети, односно да учитељ који је данас почео да ради, а сутрадан постао разредни старешина, има већу плату од психолога. Подаци говоре да око 2.200 психолога и педагога обавља послове стручних сарадника у просвети”, истакла је Тишма.

Представљајући резултате истраживања о положају стручних сарадника у школама, председница Републичке секције психолога средњих школа Ружица Петровић Гашевић навела је да у 4,9 одсто школа ради само психолог, у 11,5 одсто само педагог. Такође, у 28,6 процената школа раде психолог и педагог са пуним радним временом, док у 26,9 одсто школа раде психолог и педагог, али само један са пуним радним временом, док у осталим школама мало већи број стручних сарадника са (не)пуним радним временом. Пракса показује да је један стручни сарадник најчешће запослен у школама са 100 до 300 ученика, иако има примера да стручни сарадник ради у школи која има мање од сто и више од 700 ученика. Истраживање је урађено на узорку од 182 стручна сарадника (101 психолог и 81 педагог) из 117 основних, 64 средње, четири музичке, две школе за децу са посебним потребама и две предшколске установе.

„На питање да ли имају основне услове за рад, свега 42 одсто стручних сарадника навело је да има своју канцеларију, 58 одсто њих радни простор дели са другима, рачунар има 94 одсто испитаника, штампач 87 процената њих, интернет конекцију 93 одсто испитаника, службени телефон 40 одсто њих, што значи да просторно-технички услови рада нису испуњени у потпуности. Подаци говоре да је за 83,5 одсто испитаника радно време у школи шест сати, 7,7 процената њих каже да ради осам сати, док је 8,8 одсто испитаника дописало да немају јасно радно време, односно да су доступни стално и да раде док не заврше”, показало је истраживање.

На питање које тестове користе у раду са ученицима, чак 11,8 одсто колега, навела је Ружица Петровић Гашевић, одговорило је да нема ниједан тест способности, а 14,8 одсто њих нема ниједан тест личности у канцеларији.

„Забрињавајуће звучи податак да од 101 психолога – чак 38 њих није прошло обуку за примену психолошких тестова, већ се само ослањају на приручнике. Највећи број учесника у овом истраживању – 139 њих жали се на превише администрације, 115 њих наводи оптерећење пословима који нису послови стручних сарадника, 111 њих каже да је то рад у многобројним тимовима, 101 наводи преобимност посла, 83 стручна сарадника кажу да све више ученика има проблем са менталним здрављем, док 73 њих наводи нејасне задатке од стране надређених у министарству”, навела је Ружица Петровић Гашевић.

С обзиром на то да постојећи Правилник о раду психолога и педагога као посебну област рада издваја сарадњу са директором, учесницима овог испитивања постављено је питање каква је ова сарадња. Само 79 њих је одговорило да није имало проблем са директором. „Најчешћи извор неспоразума са надређеним било је радно време, рад на пословима који им не припадају и необезбеђивање услова рада, као што је непостојање средстава за психолошко-педагошку службу. Иако би рад на превенцији требало да буде један од најважнијих делова рада стручних сарадника, подаци, нажалост, говоре да ова врста рада заузима свега осам одсто ангажмана психолога и педагога. На питање која врста семинара и обука им је била корисна за рад, скоро трећина испитаника не наводи ниједан семинар ни обуку коју су похађали која се показала корисним за рад. Највећи број њих каже да су то биле едукације ван каталога, односно психотерапијске едукације (РЕБТ, гешталт, породична психотерапија или психодрама), затим едукације у вези са инклузијом и едукацијом о менталном здрављу младих”, навела је Ружица Петровић Гашевић.

Весна Гаврилов Јерковић, професор на Филозофском факултету у Новом Саду и члан Извршног одбора Друштва психолога Србије (ДПС), оценила је да је трагедија која се 3. маја 2023. догодила у Огледној основној школи „Владислав Рибникар” у Београду оголила сву незаштићеност позиције психолога у школама, јер су они били једини који су били прозивани, кажњавани и провлачени кроз медије.

„Оно што је заједничко психолозима и педагозима јесте да су законски дискриминисани, јер нису стручни радници, већ сарадници и свакодневно трпе последице тог статуса, пре свега кроз плату и положај на раду. Постојећи Закон о условима за обављање психолошке делатности је такав да ми зависимо од бројних министарстава, а када се буде формирала струковна комора велики број надлежности прећи ће на комору”, подсетила је др Гаврилов Јерковић.