Тајна америчких златних резерви

Златне резерве централних банака од суштинског су значаја за гарантовање кредитног рејтинга једне централне банке, а отуда и саме државе. Због своје вредности и индустријске стандардизације, злато је једна од најсигурнијих актива које могу бити у поседу једног монетарног органа. Злато као класа активе у девизним резервама историјски има улогу сигурне активе (safe haven), а ова његова улога нарочито долази до изражаја у периодима кризе.

Америчке златне резерве, које су највеће на свету, као део америчких девизних резерви служе за очување вредности, стабилност економије и осигуравање дугорочне ликвидности у међународним плаћањима. Злато се користи као сигурна имовина која се може користити у изузетним ситуацијама, а некада је служило и као покриће папирнатог новца. Златне резерве помажу у одржавању поверења у националну економију и доприносе њеној стабилности. Према подацима Светског савета за злато, највеће резерве злата крајем 2024. године имале су САД: 8.133,5 тона. Друга је Немачка са 3.351 тоном, а следе Италија са 2.452, Француска са 2.437, Русија са 2.333 и Кина са 2.192 тоне. Светски савет за злато бележи само оне податке које земље стављају добровољно на располагање, а стварне залихе могле би да буду веће или мање.

До 1971. вредност америчког долара била је директно повезана са златом по званичној цени од 35 долара за једну унцу (31,103 грама). Ова веза омогућила је америчком долару да постане међународна резервна валута. То значи да се долар широм света прима у међународним трансакцијама, али и да може да се размени за било коју другу постојећу валуту.

Тврди се да је нешто више од половине америчких резерви злата у Форт Ноксу – 57 одсто (147,3 милиона унци), а преостали део чува се у Вест Поинту (21 одсто), Денверу (17 одсто) и ФЕД-Њујорк (пет одсто). Форт Нокс – симбол америчке економске моћи и место на којем се, како тврди званична статистика, чува више од 4.500 тона злата – последњи пут је провераван, макар званично, пре више деценија.

Златне резерве САД постале су предмет интензивних спекулација и анализа у последњих неколико година, посебно због промена у глобалној економској равнотежи и растућих тензија између Запада и групације БРИКС. Русија и Кина убрзано су повећавале своје златне резерве, док се на Западу примећује супротан тренд. БРИКС сада поседују више од 20 одсто светских резерви злата.

Цела прича о златним резервама у САД је тајна. Никада није постојала нека независна ревизија њихових златних резерви, а чувари тог злата, као што су Федералне резерве, никада неће дозволити некоме да уђе у трезор и преброји га, ако га уопште има. Међутим, упркос многобројним оптужбама против америчког трезора да има много мање злата него што тврди, постоји још један разлог за толику мистерију, а то је што постоје тврдње да је америчко злато лошег квалитета. Чак и мале количине које су се спорадично појављивале показују да већина златних полуга није толико „чиста” и да није одговарајуће тежине. Све гласније круже сумње да залихе нису у потпуности присутне, или да су чак замењене лажним инготима. Као пример, наводи се кад је Кина 2009. купила 70 тона злата на Лондонској берзи: све је изгледало регуларно – печати америчких Федералних резерви, серијски бројеви, уредан транспорт. Али кад су Кинези одлучили да провере узорке, открили су да је у унутрашњости полуга заправо био волфрам, метал готово исте масе као злато, али без његове вредности.

Чињеница је да ниједна озбиљна независна инспекција није спроведена више од 50 година, а да је број оних који позивају на транспарентност све већи – и то не само међу теоријама завере, већ и у редовима конзервативних политичара и економиста. Званична ревизија злата у Форт Ноксу обављена је давне 1953, а чак ни тада није извршена детаљна провера. Ова одбијања само су додатно подгрејала сумње у стварно стање америчких златних резерви.

Недавно су амерички председник Доналд Трамп (и Илон Маск, досадашњи шеф Одељења за владину ефикасност) рекли да би желели да посете Форт Нокс, како би сами проверили право стање злата: „То злато је у власништву америчке јавности. Желимо да знамо да ли је још тамо.” Обновљени скептицизам у вези са стварном количином злата ускладиштеног у њиховим трезорима натерао је Трампа да тражи посету Форт Ноксу и чак да потенцијално преносе догађај уживо. Упркос уверавањима секретара за финансије Скота Бесента о присуству злата и годишњим ревизијама, сумња остаје, што доводи до континуираних спекулација о стању блага у Форт Ноксу. Трамп зна да се без поверења у долар и златне резерве ни његова агенда, где је економија кључ његове политичке снаге, не може одржати. Ако успе да докаже преваре са златом, не само да ће ослабити демократе и њихове спонзоре, већ би могао да покрене тектонске промене у светском финансијском систему.

Шта је Форт Нокс?

Складиште златних полуга у САД, које се често назива Форт Нокс, јесте ултрабезбедни трезор у војном објекту из периода Првог светског рата и налази се 56 километара јужно од највећег града у Кентакију, Луисвила. Назван по Хенрију Ноксу, првом америчком војном секретару, Камп Нокс је основан 1918, пре него што је постао стална војна база. Преименован је у Форт Нокс тридесетих година прошлог века. Складиште је изграђено 1936. за владине златне резерве које су подржавале америчку валуту. Али Форт Нокс није чувао само злато. Током Другог светског рата, ту су похрањени документи САД – Декларација о независности, Устав и Повеља о правима – као и вредни предмети других влада, попут копије Магна карте, енглеске повеље о слободама из 13. века. Овде се чува више од половине укупних америчких резерви злата. Стандардна златна полуга која се чува у Форт Ноксу тешка је око 12,4 килограма. Књиговодствена вредност злата утврђена је 1973. на 42,22 долара по унци, после слома бретонвудског монетарног система, док тржишна цена злата стално расте и у мају 2025. износила је између 3.120 и 3.140 долара по унци.

Легендарно обезбеђење Форт Нокса инспирисало је фразу „безбедно као Форт Нокс”. Саграђена од 453 кубна метра гранита, 3.200 кубних метара бетона, 750 тона арматурног челика и 670 тона грађевинског челика, зграда складишта је велика тврђава. Унутра постоји двоспратни свод који има челичне зидове дебљине 53 центиметра, ојачане бетоном. Врата трезора – отпорна на експлозије, бушење и паљење – тешка су више од 20 тона и потребно им је 14 окрета да се отворе. Ниједна особа не зна процедуру за отварање трезора. Чува га полиција Ковнице новца САД и велики број војника у Форт Ноксу, а објекат је скоро непробојан. Ограда и минска поља представљају додатне слојеве заштите.

Ковница новца САД назива складиште „поверљивим објектом”, са строгом политиком „без посетилаца, без изузетака”. Чак је и бившим председницима забрањена посета. Али 1974. направљен је изузетак, па су трезори отворени за групу новинара и чланова Конгреса. Историјска посета, снимљена камером и касније емитована на телевизији, настала је као одговор на гласине да су велике количине злата мистериозно нестале. Четири деценије касније, бивши министар финансија Стив Мнучин предводио је делегацију политичара из Кентакија да погледа трезоре 2017. „Драго ми је да је злато на сигурном!”, рекао је Мнучин, али без давања података, наводно из безбедносних разлога. Пре ових ретких посета, председник САД Френклин Д. Рузвелт био је једини човек споља који је ушао у трезоре. Сада расте притисак за нову јавну ревизију и отварање врата трезора за јавност могло би да оконча контроверзу.

Перцепција да се у Форт Ноксу налази једна од највећих златних резерви на свету помаже да се ојача поверење у амерички финансијски систем. Ако би потпуна ревизија открила да су резерве ниже него што је пријављено, то би могло да изазове шокове на глобалним тржиштима. Иако амерички долар више није подржан златом, присуство значајних златних резерви пружа имплицитну гаранцију стабилности. Ако се утврди да Форт Нокс садржи мање злата него што се очекивало, поверење у већ ослабљени долар могло би да еродира, што би довело до депресијације. Овај пад учинио би увоз из САД скупљим, што би допринело инфлацији, док би извоз учинио конкурентнијим.

Сумње у америчке резерве могле би да подстакну повећану потражњу инвеститора и централних банака, што би потенцијално довело до новог пораста цена злата. Више цене овог племенитог метала могле би да користе постојећим власницима злата, али би, такође, могле да га учине мање доступним за оне који желе да се заштите од економске неизвесности. Још један ефекат проналажења мање злата од очекиваног, био би слабљење глобалног положаја и преговарачке моћи САД. Земље као што су Кина и Русија, које су активно повећавале своје златне резерве, могле би да искористе ситуацију како би промовисале алтернативне финансијске системе, који се мање ослањају на утицај САД.

*Економиста, научни саветник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа