Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Брнабићева: Још два корака до Кластера 3

На дневном реду су избор Савета РЕМ-а и измене и допуне Закона о јединственом бирачком списку, и то се тиче најкомплексније и најважније одредбе препоруке за даље унапређење изборних услова, рекла је председница Народне скупштине
Брнабићева: Још два корака до Кластера 3
(Танјуг/ принтскрин)

Председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић изјавила је јуче да су након усвајања медијских закона остале још две ствари које је потребно урадити како би Србији био отворен Кластер 3 и прецизирала да је реч о избору Савета РЕМ-а и изменама и допунама Закона о јединственом бирачком списку. Брнабићева је на конференцији за медије у скупштини рекла да јој је драго што је Србија добила и експлицитне похвале од ЕК за усвајање три медијска закона и захвалила комесарки Марти Кос на томе што је одмах то препознала. Додала је да су – у смислу европских интеграција и свега онога што треба да се уради за отварање Кластера 3, али још важније, свега онога што треба да се уради због грађана – две ствари на дневном реду. „Прва је избор Савета РЕМ-а, друга измене и допуне Закона о јединственом бирачком списку. И то се тиче најкомплексније, најкомпликованије и најважније одредбе препоруке за даље унапређење изборних услова у Републици Србији”, рекла је.

Брнабићева је казала да је од ОДИХР-а Србија 28. марта добила мишљење да је нацрт измена и допуна тог закона у складу с препорукама. „Да ставим тачку на све оне приче да до сада ништа нисмо урадили, да симулирамо овај процес, да нисмо то урадили у складу с препорукама ОДИХР-а и да то не укључује у ствари отварање бирачког списка. Истина је сасвим супротна. Ми смо већ 28. марта 2025. добили мишљење ОДИХР-а на тадашњи Предлог закона о изменама и допунама Закона о јединственом бирачком списку, који недвосмислено на страни три каже да је предлог закона, односно нацрт овог закона, у складу са препорукама ОДИХР-а које се тичу ажурности бирачког списка и да, уколико се усвоји и примени, обезбеђује јаку и добру основу да се унапреди поверење јавности у бирачки списак”, истакла је Брнабићева.

Додала је да су, међутим, 28. марта они дали додатне препоруке, које су такође желели да адресирају и примене. „Направили смо нове измене и допуне Закона о бирачком списку, додатно га унапредили, послали на мишљење ОДИХР-у и ОДИХР је сада послао ово друго, практично своје финално мишљење од 2. јуна ове године. У том мишљењу они такође понављају оно што су већ рекли у марту, а то је да овакав закон иде у правцу, односно испуњава препоруке и да, уколико се усвоји и примени, да је то оно на што су они мислили кад су нам дали препоруку за унапређење транспарентности бирачког списка”, казала је Брнабићева, а пренео Танјуг. Према речима Брнабићеве, када год се добије мишљење ОДИХР-а, добиће се и додатне препоруке шта би још евентуално могло да се унапреди.

Изјавила је да ће следећа рунда јавних слушања о Нацрту измена Закона о јединственом бирачком списку бити одржана крајем јуна и да би волела да се почетком јула нађу на седници парламента, као и да измене подразумевају оснивање комисије за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка. Комисија би била експертско, а не политичко радно тело, састављено од 10 експерата. „Пет експерата би предложиле највеће посланичке групе у парламенту, посланичке групе већине, односно власти. Три експерта би предложиле три највеће посланичке групе опозиције”, истакла је Брнабићева.

Додала је да би два експерта предложиле организације цивилног друштва, али да би то биле организације која су од РИК-а добиле овлашћење за посматрање најмање три изборна поступка и објављивала најмање три извештаја о налазима посматрања тих изборних поступака. „У овом тренутку те критеријуме реално испуњавају једино Црта и Цесид”, нагласила је Брнабићева и додала да је такав нацрт закона јасно и експлицитно у складу с препорукама ОДИХР-а. Она је указала да се тако добија потпуна инклузивност.

Истакла је да ће начин за доношење одлука у тој комисији бити двотрећинска већина. „Дакле, седам гласова од десет чланова. Увек ће ту морати да се договарају сви. Поново, зато што се не договарају политички, него разговарају стручно. Поред тога што ће се одлуке доносити двотрећинском већином, а не простом већином, такође је неопходно да се макар један експерт из ове три групе сагласи с том одлуком. Дакле, чини ми се скоро па апсолутни консензус”, истакла је Брнабићева. Како је рекла, усвојена је и препорука ОДИХР-а да комисија за ревизију, верификацију и контролу тачности ажурирања бирачког списка не буде привремено тело које ће радити на бирачком списку и контролисати га до и након следећих избора 2027. године, већ да то буде стално тело.

Поред комисије за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка, како је нагласила, предлогом измена и допуна Закона о бирачком списку предвиђено је да додатна контрола бирачког списка буде омогућена свим члановима РИК, али и подносиоцима изборних листа, који ће такође, поред чланова Комисије РИК, имати увид у податке бирачког списка. „Тиме се постиже апсолутна и потпуна транспарентност”, рекла је Брнабићева. Нагласила је да је прекјуче био састанак парламентарне Радне групе за имплементацију одредаба препорука ОДИХР-а, али да се представници опозиције и цивилних организација Црта, Цесид и Транспарентност Србија нису појавили. „С друге стране, велика захвалност, зато што су се неки чланови РИК-а, као што је то Софија Мандић из ЦЕПРИС-а, појавили на том састанку и имали заиста доста конструктивних предлога за додатне исправке и промене у овом предлогу закона”, рекла је Брнабићева.

Истакла је да су до сада већ биле три рунде мишљења ОДИХР-а, четири пута унапређење нацрта, измена и допуна Закона о јединственом бирачком списку, два круга јавних слушања и јавних расправа. „Желим да позовем и представнике опозиције, народне посланике, као и представнике цивилног друштва, да се у овој финалној фази укључе у овај процес, пошто је потпуно очигледно да ће имати своје представнике у комисији за ревизију бирачког списка. Ово је још један мој апел да ово завршимо заједно и да имамо на дневном реду седнице Народне скупштине, која би, ја бих волела, почела 1. јула”, рекла је Брнабићева.

 

Очекујем конструктивно, конкретно решење за РЕМ

 

У току су разговори како би била решена ситуација настала повлачењем појединих кандидата из процеса избора чланова за Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), изјавила је председница Скупштине Србије и додала да очекује да ће у наредним данима бити нађено конструктивно, конкретно решење. „У овом тренутку разговарамо с партнерима, пре свега из ЕУ, али и осталима који су нам током година помагали, пре свега у тим реформама из области владавине права и медија, то су свакако ОЕБС, различите друге амбасаде, норвешка амбасада, да видимо шта нам је чинити”, рекла је Брнабићева на питање шта даље након што је велики број кандидата за чланове Савета РЕМ-а одустао од даљег избора.

Додала је да је, након што су се у прошлом поступку избора поједине организације цивилног друштва и поједини кандидати повукли и тражили понављање процеса избора Савета РЕМ-а, претпоставила да ће они поново повући кандидатуре. „Након тога што су се повукле из првог круга одређене организације цивилног друштва које су предлагале кандидате, али и поједини кандидати, и када су тражили да расписујемо поново избор за чланове Савета РЕМ-а, ја сам рекла да сматрам да ће се они повући из тог другог избора и то се десило. Али, на крају крајева, то је био и неки договор између нас и Брисела и нас и ЕК да дамо још једну шансу у циљу транспарентности и инклузивности”, рекла је Брнабићева. Како је навела, сада очекује да види шта је то што у складу с владавином права додатно може да се уради и да, како каже, тај процес заврше сви заједно. „Кад год су желели састанак са мном, добили су састанак у року од 48 сати. И све проблеме које су износили, нашли смо начин да решавамо. Ни овог пута, ни први пут нико се није ни обратио, да каже ’имамо ове проблеме, желимо да се повучемо из овог процеса’”, рекла је Брнабићева.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.