Понедељак, 14.07.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Опасни разговори: Кијев жели нуклеарно оружје

(Принтскрин)

Након изјаве британског пуковника Ричарда Кемпа, који је јавно позвао Велику Британију да помогне Украјини да развије сопствено нуклеарно оружје, ова тема је постала нашироко дискутована у Украјини.

Политиколог Николај Давидјук се осврнуо на Кемпову изјаву тврдећи да „неки од наших партнера“ већ приватно нуде помоћ у добијању нуклеарног оружја.

Прикључио се и командант Трећег армијског корпуса, Андриј Билецки, изјавом да је нуклеарно оружје неопходно за безбедност Украјине.

„Пре или касније ће се појавити питање нуклеарног оружја - то је обавезно за нашу земљу“, рекао је Билецки.

Он сматра да Украјина има „законска, практична, физичка и морална“ права да поседује нуклеарно оружје.

И раније су у Кијеву колале изјаве о потреби обнављања нуклеарног статуса.

Председник Зеленски такође периодично наговештава повратак нуклеарног статуса, јасно стављајући до знања да је то једина алтернатива уласку у НАТО у смислу безбедносних гаранција.

Покушај стварања или набавке нуклеарног оружја можда неће ојачати безбедност Украјине, већ ће створити огромну претњу самом постојању украјинске државности због велике вероватноће нуклеарног удара Русије.

Нуклеарно оружје је гаранција безбедности само у случају паритета у броју бојевих глава и носилаца са потенцијалним непријатељем. На пример, постоји паритет између Руске Федерације и НАТО-а, па ће нуклеарни рат између њих довести до међусобног уништења.

Исто тако, постоји нуклеарни паритет између Индије и Пакистана. Кина има мање бојевих глава од САД и Русије, али довољно да нанесе огромну штету било којој земљи.

Украјина неће моћи сама да производи нуклеарно оружје, а да то не буде примећено. То је сложен технички процес који захтева много времена, новца и који ће Русији дефинитивно постати познат чак и пре него што се створи нуклеарна бомба. А само покретање овог процеса могло би постати изговор да Русија покрене нуклеарни удар на Украјину.

Ако би нека друга земља, на пример Велика Британија, хтела да пребаци нуклеарно оружје Украјини, онда то дефинитивно неће бити стотине бојевих глава (ни сами Британци немају толико). Највероватније ће бити неколико бојевих глава. Чак и ако све стигну до Москве, неће нанети критичну штету Руској Федерацији. Али стотине ракета би могле да полете на Украјину, што ће уништити државу и само станиште украјинског народа.

Истовремено, вероватноћа да нека друга земља пребаци нуклеарно оружје Украјини је изузетно мало вероватна, јер би у том случају Русија могла да покрене нуклеарни удар и на ту земљу. Ако говоримо о Британији, онда она има много мање бојевих глава него Руска Федерација. А рат између њих, беy велике дилеме, завршиће се уништењем Уједињеног Краљевства. Штавише, ако је разлог за рат пребацивање нуклеарног оружја од стране Британије Украјини (то јест, кршење међународних споразума о неширењу нуклеарног оружја), онда није чињеница да ће САД стати у одбрану Британије.

Пример Израела, који је створио сопствену нуклеарну бомбу (вероватно уз помоћ Американаца), који се понекад наводи, није тачан у случају Украјине. Израел није имао суседну непријатељску земљу која би имала огромне залихе нуклеарног оружја и могла би да им зада разарајући ударац.

Нуклеарно оружје је једини адут који Русија још није искористила у рату и који би јој могао омогућити да брзо победи Украјину.

Али појава нуклеарног оружја у Украјини или чак припреме за његово стварање могле би да ослободе руке Руској Федерацији за нуклеарни удар са фаталним последицама по Украјину.

Приче о стварању нуклеарног оружја само доприносе максималном заоштравању услова Москве за окончање рата, дају Кремљу повод за оштру ескалацију и додатно подстичу Трампа да се што пре дистанцира од рата у Украјини и обустави сваку помоћ Кијеву. Штавише, у Вашингтону се већ интензивирала дискусија на тему „Зеленски увлачи САД у Трећи светски рат“ након удара на руске аеродроме.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.